PROBUDILA sam se na trbuhu, gola i isprepletena s plahtama Travisa Maddoxa. Držala sam oči zatvorene i osjetila njegove prste kako me maze po ruci i leđima. Udahnuo je, duboko i zadovoljno pa prošaptao: “Volim te, Abby, usrećit ću te. To ti obećavam.”

 

Krevet se ulegnuo dok se on naginjao prema meni i ljubio me po leđima malim, polaganim poljupcima. Ostala sam mirna. I baš kad su mu se poljupci približili mojem uhu, ustao je i izišao iz sobe. Njegovi ležerni koraci odzvanjali su hodnikom, i čula sam zvuk puštanja vode u kupaonici. Otvorila sam oči i sjela, lagano se rastežući. Osjetila sam svaki mišić u tijelu, čak i one za koje nisam ni znala da ih imam. Obavila sam se plahtom, stisnula je uz grudi i gledala kroz prozor. Promatrala sam kako žuto i crveno lišće u spirali pada s grana na tlo. Travisov mobitel negdje na podu počeo je vibrirati i nakon što sam ga nespretno pokušala naći među odjećom nabacanom uz krevet, pronašla sam ga u džepu njegovih traperica. Na ekranu je bio ispisan samo broj; nije bilo imena. 

 

“Halo?”

 

“Je li, ovaj… Travis tamo?” pitao je neki ženski glas.

 

“Tušira se. Želite ostaviti poruku?”

 

“Naravno. Reci mu da je zvala Megan. Može?”

 

Travis je upravo ušao u sobu. Stegnuo je ručnik oko još uvijek mokrog struka i nasmijao mi se dok sam mu dodavala telefon.“Za tebe je.” 

 

Poljubio me pa pogledao ekran mobitela i odmahnuo glavom. 

 

“Da? To je moja cura. Što trebaš, Megan?” Slušao je na trenutak pa se nasmijao. “Pa, Golub je posebna, što da ti kažem?” 

 

Nakon duge stanke zakolutao je očima. Mogu misliti što mu je sve izgovorila. 

 

“Nemoj biti takva kučka, Megan. Čuj, nemoj me više zvati… E, pa dođe ti to, od ljubavi…”, rekao je i nježno me pogledao. 

 

“Da, s Abby sam. I kad to kažem, onda to i mislim. Megan, nemoj me više zvati… Aj, bok.”

 

Odbacio je mobitel na krevet pa sjeo pokraj mene. “Malo je popizdila. Je li ti rekla nešto ružno?”

 

“Ne, samo je tražila tebe.”

 

“Izbrisao sam neke brojeve koje sam imao u mobitelu, ali to ih ne sprečava da me i dalje zovu. Ako same ne shvate, ja ću im reći.”

 

Gledao me i čekao reakciju, a ja nisam mogla da se ne nasmijem. Nikad nisam vidjela tu njegovu stranu. “Vjerujem ti, znaš.” 

 

Poljubio me. “Ne bih se čudio da od mene tražiš da zaslužim to povjerenje.” 

 

“Moram se tuširati. Moram ići na predavanja.”

 

“Vidiš? Već utječem pozitivno na tebe.”

 

Ustala sam, a on je popravio plahte. “Megan je rekla da je ovaj vikend u Crvenim vratima Halloween party. Bio sam tamo lani s njom i bilo je prilično zabavno.”

 

“Sigurna sam da jest”, rekla sam i podigla obrvu.

 

“Ma, mislio sam u smislu da tamo bude puno ljudi. I održava se turnir u biljaru i cuga bude jeftina. Idemo?”

 

“Nisam… nisam za to maskiranje. Nisam nikada bila.”

 

“Ni ja. Ja samo odem”, slegnuo je ramenima.

 

“A kuglanje? Idemo večeras na kuglanje?” pogledala sam ga i zapitala se je li mu to kuglanje samo izgovor da bude sa mnom jer nije bio siguran da ćemo se opet vidjeti. 

 

“Naravno da idemo! Razvalit ću te!”

 

Stisnula sam oči. “E, ovaj put nećeš. Imam novu supermoć.”

 

Nasmijao se. “A što je to? Prljavi jezik?”

 

Nagnula sam se kako bih ga poljubila u vrat, zatim sam jezikom prešla do njegova uha, ljubeći ga u resicu. Na mjestu se smrznuo. “Odvući ću ti pažnju”, uzdahnula sam mu u uho.

 

Zgrabio me za ruke i bacio na leđa. “Propustit ćeš još jedan sat.”

 

Kad sam ga konačno nagovorila da moramo otići iz stana kako bismo otišli na predavanje iz povijesti, odjurili smo na sveučilište i sjeli na naša mjesta sekundu prije nego je počelo predavanje profesora Cheneyja. Travis je okrenuo svoju crvenu šiltericu na drugu stranu i poljubio me u usta pred cijelim razredom. Poslije, dok smo išli do kantine, uhvatio me za ruku i isprepleo svoje prste s mojima. Izgledao je ponosno što me drži za ruku; konačno je mogao cijelom svijetu objaviti da smo par. Finch je prvi primijetio. Gledao je prvo u naše ruke, zatim je podigao pogled ravno meni u oči i počeo se cerekati. Nije bio jedini; naš jednostavni iskaz privrženosti izazvao je pozornost i šaptanje svih pokraj kojih smo prošli. Na vratima kantine, Travis je potegnuo posljednji dim, gledajući me dok sam oklijevala. America i Shepley već su bili unutra, a Finch je zapalio još jednu cigaretu, puštajući me da sama uđem s Travisom. Bila sam sigurna da je među svima odjeknulo kako me Travis javno poljubio na predavanju i nekako sam se bojala ući na pozornicu koju je predstavljala naša kantina. 

 

“Što je, Golube?” rekao je, držeći me za ruku. 

 

“Svi nas gledaju.”

 

Povukao je moju ruku prema svojim usnama i poljubio moje prste. 

 

“Preživjet će. To je samo početni šok. Sjećaš se kada smo tek počeli izlaziti? Nakon nekog vremena više im nismo bili toliko zanimljivi i postalo je svima normalno da nas viđaju zajedno. Opet će tako. Hajde”, rekao mi je i povukao me kroz vrata.

 

Jedan od razloga zbog kojega sam odabrala studirati na Easternu bilo je i to što ovdje nije bilo mnogo studenata. Nisam računala na pretjerano zanimanje za skandal, zbog čega mi je ovaj koledž katkad stvarno bio zamoran. Znalo je biti banalno; svi su znali koliko su suludi neki tračevi koji kruže, a opet su ih se svi hvatali i besramno prepričavali dalje. Sjeli smo na svoja uobičajena mjesta. America mi se nasmiješila, a na licu joj se vidjelo da sve zna. Razgovarala je kao da je sve posve normalno. No, nogometaši s drugog kraja stola gledali su u mene kao u čudo.Travis je nabadao moju jabuku svojom vilicom. “Hoćeš li ti to pojesti, Golube?”

 

“Ne, samo ti uzmi, dušo.”

 

U sekundi sam pocrvenjela kad je America u čudu okrenula glavu i pogledala me. 

 

“Samo je izletjelo iz mene”, odmahnula sam glavom. Pogledala sam u Travisa. Lice mu je odavalo da je zbunjen, ali me gledao s obožavanjem. 

 

Nekoliko puta toga jutra razmjenjivali smo nježnosti i tepali si, i nije mi uopće palo na pamet da je to nešto novo, sve do sada kad su to čuli i svi oko nas.

 

“Vas dvoje očito ste dosegli novu razinu. Užasno ste slatki”, rekla je America i nasmijala se.

 

Shepley me potapšao po ramenu. “Prespavat ćeš noćas kod nas?”pitao je, a riječi su mu se probijale pokraj kruha koji je upravo utrpao u usta. “Obećajem da neću izaći iz svoje sobe i vikati na tebe.”

 

“Ti si branio moju čast, Shep. Oprošteno ti je”, rekla sam. 

 

Travis je grickao jabuku i djelovao sretniji nego što sam ga ikada vidjela. U njegove se oči vratio mir, i iako su deseci ljudi pratili svaki naš pokret, sve je bilo… baš kako treba. Razmišljala sam o tome koliko sam se puta borila s mišlju da je veza s Travisom zapravo loša odluka i koliko sam samo vremena provela boreći se protiv osjećaja prema njemu. Gledajući preko stola u njegove tople smeđe oči i rupice na obrazima koje poigravaju dok grize jabuku, više se uopće nisam mogla sjetiti zašto sam bila zabrinuta.

 

“Izgleda strašno sretno. Jesi li konačno pokleknula, Abby?” pitao je Chris, podbadajući svoje članove momčadi.

 

“Ti nisi baš nešto pametan, ha, Jenks?” dobacio mu je Shepley i namrštio se.

 

Krv mi je istoga trena jurnula u obraze i pogledala sam Travisa čiji je pogled postao ubojit. Moja je neugoda donekle zaustavila Travisov bijes i odmahnula sam glavom. “Samo ga ignoriraj.”

 

Napetost je potrajala još koju sekundu, Travisova ramena pomalo su se opustila. Kimnuo mi je glavom i duboko udahnuo, a onda mi pomirljivo namignuo. Posegnula sam za njegovom rukom preko stola, uvlačeći svoje prste među njegove. “Mislio si ono što si sinoć rekao, zar ne?”

 

Počeo je govoriti, ali Chrisov je smijeh preplavio kantinu. 

 

“Jebote! Travis Maddox je postao papak.”

 

“Hm. A ti? Kad si mi rekla kako ne želiš da se promijenim, stvarno si to mislila?” pitao je, stišćući mi ruku.

 

Pogledala sam prema Chrisu koji se smijao sa svojim nogometašima, zatim se okrenula prema Travisu. 

 

“Apsolutno. Daj, molim te, nauči ovog seronju nekim pravilima ponašanja.”

 

Na Travisovu licu zatitrao je vragolast smiješak. Krenuo je prema kraju stola gdje je sjedio Chris. Zavladao je muk i Chris je panično progutao knedlu. 

 

“Hej, Travis, pa samo sam se malo šalio…”, rekao je Chris, ne skidajući pogled s Travisa. 

 

“Ispričaj se Golubu”, rekao je Travis, fiksirajući ga.

 

Chris je pogledao prema meni, nervozno se smješkajući. “Ja… Ovaj, samo sam se šalio, Abby. Žao mi je.”

 

Pogledala sam ga, dok je on gledao Travisa pokušavajući ga odobrovoljiti. No, kad je Travis krenuo natrag prema našem stolu, Chris se lagano nagnuo prema Brazilu i nešto mu prišapnuo. Srce mi je počelo tući kad sam vidjela kako Travis zastaje i stišće ruke u šake.

 

Brazil je odmahnuo glavom i duboko uzdahnuo. “Kad se probudiš, Chris, samo se sjeti da si za ovo sam kriv.”

 

Travis je podignuo Finchev pladanj sa stola i bacio ga u glavu Chrisu koji se od siline udara stropoštao na pod. Pod stolom je pokušavao doći k sebi, ali Travis ga je uhvatio za noge, izvukao 

van i počeo ga mlatiti. Vidjela sam kako se Chris sklupčao na podu, i Travisa kako ga udara u leđa. Chris se savijao i okretao, a Travis mu je zadao još nekoliko udaraca u lice. Krv je počela šiktati na sve strane i Travis ga je pogledao u oči. 

 

“Ako je još jednom pogledaš, ti jedno malo govno, razbit ću ti tu jebenu njušku”, vikao je na Chrisa. Nisam mogla gledati kad ga je udario još jednom. Žene koje rade u kantini razbježale su se uokolo, šokirane krvavim prizorom. 

 

“Žao mi je”, procijedio je Travis u njihovu smjeru, brišući Chrisovu krv s obraza.

 

Neki studenti ustali su kako bi bolje vidjeli cijeli taj kaos. Drugi su ostali sjediti, ali prizor ih je ipak zabavljao. No, dečki iz Chrisove nogometne momčadi samo su šutke buljili u njegovo mlitavo tijelo ispruženo na podu i zabrinuto su odmahivali glavama. Travis se okrenuo prema nama, a Shepley je uhvatio moju i Americinu ruku te nas odvukao van. Hodali smo tako do Morgan Halla. America i ja sjele smo na stubište ispred doma, gledajući Travisa kako unezvjereno hoda za nama. 

 

“Jesi OK, Trav?” pitao ga je Shepley. 

 

“Samo mi… daj mi minutu”, rekao je, držeći ruke nisko na bokovima dok je hodao.

 

Shepley je zabio ruke u džepove. “Čudno da si se uopće zaustavio…”

 

“Golub mi je rekla da ga naučim ponašanju, Shep, a ne da ga ubijem. Trebalo mi je dosta da stanem, ali jesam.”

 

America je spustila svoje velike četvrtaste sunčane naočale i pogledala Travisa. 

 

“Što je Chris uopće rekao da te toliko razljutilo?”

 

“Nešto što mu više nikad neće pasti na pamet izgovoriti”, procijedio je Travis.

 

America je pogledala u Shepleyja, koji je slegnuo ramenima. “Nisam čuo.”

 

Travisove ruke opet su se stisnule u šake. “Idem natrag tamo.”

 

Shepley je dodirnuo Travisovo rame. “Tvoja djevojka je ovdje. Ne trebaš više ići tamo.”

 

Travis me pogledao, prisiljavajući se ostati miran. “Rekao je… da svi misle kako Golub… Isuse, ne mogu to ni izgovoriti.”

 

“Daj, reci već jednom”, izgubila je strpljenje America, pogledavajući svoje nokte.

 

Finch je hodao iza Travisa, vidno uznemiren zbog cijelog tog urnebesa. 

 

“Rekao je da svaki heterofrajer na Easternu želi pokušati s njom jer je sredila neukrotivog Travisa Maddoxa”, rekao je. “To je ono o čemu su pričali.”

 

Travis se okrenuo, prošao pokraj Fincha i krenuo natrag prema kantini. Shepley ga je uhvatio za ruku. Vrisnula sam kad je Travis zamahnuo i prema njemu, no Shepley se, srećom, sagnuo. America se nije ni osvrnula na to; valjda je već bila naviknuta na takve njihove ispade. Znala sam samo da moram smisliti način kako da ga zadržim ovdje, da se ne vrati u kantinu. Krenula sam prema njemu, malo zastala pa skočila na njega i obuhvatila ga nogama oko struka. Travis je stisnuo moja bedra, a ja sam ga dugo i nježno poljubila u usta. Osjećala sam kako se njegov bijes gubi dok me ljubio. I kad sam se odmaknula od njega, znala sam da sam pobijedila. 

 

“Nije nas briga što oni misle, sjeti se. Ne možemo sve prolaziti iznova”, rekla sam mu i samouvjereno se nasmijala. Imala sam veći utjecaj na njega nego što je to itko mogao i zamisliti.

 

“Ne mogu dopustiti da tako govore o tebi, Golube”, rekao je, razočarana izraza lica, dok me spuštao na noge. Gurnula sam ruke ispod njegovih i čvrsto ga zagrlila. 

 

“Da govore što? Ne možeš dopustiti da misle kako sam nešto posebno jer se nikad prije nisi smirio? I ti se s time ne slažeš?”

 

“Ma, ne mislim na to. Samo ne mogu razmišljati o tome da te svaki drugi tip na koledžu želi povaliti zbog toga.” 

 

Stavio je svoje čelo na moje. “Ovo će me izluditi. Već vidim.”

 

“Ne daj da te izlude, Travis”, rekao je Shepley. “Ne možeš se boriti protiv svih.”

 

Travis je uzdahnuo. “Svi. Kako bi se ti osjećao da o Americi svi misle tako?”

 

“Tko kaže da ne misle?” rekla je America i glumila da je uvrijeđena. Svi smo se nasmijali, a America se namrštila. “Uopće se ne šalim…”

 

Shepley ju je privukao i poljubio u obraz. “Znamo, dušo. No, ja sam odavno prestao biti ljubomoran. Ne bih imao vremena za ništa drugo da nisam.”

 

America se zahvalno nasmijala i zagrlila ga. Shepley je imao nevjerojatnu sposobnost da se svi oko njega dobro osjećaju, što je očito bilo zbog toga što je odrastao s Travisom i njegovom braćom. Bio je to vjerojatno više obrambeni mehanizam nego bilo što drugo. Travis mi je njuškao uho i smijala sam mu se, sve dok nisam vidjela kako nam se približava Parker. Preplavio me isti onaj osjećaj kao kad sam vidjela da se Travis želi vratiti u kantinu. Pustila sam Travisa iz zagrljaja i on je krenuo prema Parkeru kako bi ga presreo prije nego što dođe do mene.

 

“Želim razgovarati s tobom”, viknuo je Parker. 

 

Pogledala sam iza sebe, zatim mu odmahnula glavom u znak upozorenja.

 

“Sad stvarno nije dobro vrijeme, Parker. Štoviše, jako, jako je loše vrijeme za to. Travis i Chris su se obračunali za ručkom i on je još uvijek bijesan. Moraš otići.”

 

Parker je gledao Travisa pa se opet okrenuo prema meni, odlučan. “Upravo sam čuo što se dogodilo u kantini. Mislim da uopće nisi svjesna u što se upuštaš. Travis nije dobar za tebe, Abby. Svi to znaju. Nitko ne govori o tome kako je divno što si ga promijenila. Svi očekuju da on napravi ono što najbolje zna. Ne znam što ti je rekao, ali mislim da pojma nemaš kakva je on zaista osoba.”

 

Osjetila sam Travisove ruke na svojim ramenima. “A zašto joj onda ti ne kažeš?”

 

Parker se nervozno vrpoljio. “Znaš li samo koliko sam poniženih djevojaka vodio sa zabava nakon što bi provele nekoliko sati s njim, same u sobi? On će te povrijediti.”

 

Travisove šake počele su se stezati, ali držala sam ruku na njegovoj sve dok se nije smirio.

 

“Trebaš otići, Parker.”

 

“Trebala bi slušati što ti govorim, Abs.”

 

“Jebote, ne zovi je tako”, zaurlao je Travis.

 

Parker nije skidao oči s mojih. “Brinem se zbog tebe.”

 

“Hvala ti, ali zaista nije potrebno.”

 

Parker je odmahnuo glavom. “Vidio te kao dugotrajni izazov, Abby. Pustio je da vjeruješ kako si drugačija od ostalih djevojaka samo kako bi te upecao. Umorit će se od tebe. Njegov interes traje 

koliko i u djeteta.”

 

Travis je stao ispred mene i bio je toliko blizu Parkeru da su im se nosovi skoro mogli dodirnuti.

 

“Pustio sam te da kažeš što si htio. Sad je mojem strpljenju došao kraj.”

 

Parker me pokušavao pogledati, ali Travis mu nije dopustio. 

 

“Nemoj je, jebote, niti gledati. Gledaj u mene, ti govno jedno razmaženo.”

 

Parker je gledao u Travisove oči i čekao.

 

“Ako samo i udahneš u njezinom pravcu, budi siguran da ćeš šepati kroz cijeli taj svoj medicinski faks.”

 

Parker je ustuknuo nekoliko koraka i doviknuo mi: “Mislio sam da si pametnija od ovoga.”

 

Odmahnuo je glavom pa konačno otišao. Travis je gledao kako odlazi, zatim se okrenuo. Njegove su oči tražile moje. “Znaš da je to gomila sranja, zar ne? To što on govori jednostavno nije točno.”

 

“Sigurna sam da to svi misle”, promrmljala sam i postala svjesna koliko nas znatiželjnika promatra.

 

“Onda ćemo im dokazati da nisu u pravu.”

 

Kako se tjedan nastavljao, Travis se vrlo ozbiljno držao svojeg obećanja. Više se nije ni šalio s djevojkama koje bi ga zaustavljale na putu s predavanja, čak je katkad bio i grub prema njima. Do trenutka kad smo krenuli u Crvena vrata na zabavu za Noć vještica bila sam zabrinuta kako će držati sve te opijene glupače podalje od sebe.

 

America, Finch i ja sjedili smo za obližnjim stolom dok smo gledali kako Shepley i Travis igraju biljar protiv dvojice svoje braće iz Sig Taua.

 

“Ajmo, dušo!” vikala je America dok se uspinjala u svojem stolcu. Shepley joj je namignuo pa napravio svoj potez, ubacujući skroz desno.

 

“Juhuuu!” glasno ga je podržala. 

 

Tri djevojke odjevene kao Charliejevi anđeli približile su se Travisu dok je čekao da dođe na red i morala sam se nasmijati kad sam ga vidjela kako ih pokušava ignorirati najbolje što je mogao.

No, kad je jedna od njih prstima prešla preko njegovih tetovaža, Travis joj je odmaknuo ruku.

Zamolio ju je da se udalji kako bi mogao nastaviti igrati, a ona se povukla, zajedno sa svojim  prijateljicama.

 

“Možeš li vjerovati koliko su smiješne? Ove su cure zaista besramne”, rekla je America. Finch je u čudu odmahnuo glavom. 

 

“Ma, to je Travis. Mislim da to ima veze s njim i s tim izgledom lošeg dečka. Ili ga žele spasiti ili misle da su imune na njegove nestašluke. Nisam siguran što od toga.”

 

“Vjerojatno oboje”, rekla sam i nasmijala se djevojkama koje su čekale da im Travis daruje pažnju. “Možeš li uopće zamisliti sebe u toj poziciji? Sebe, kako se nadaš da ćeš baš ti biti ta koju će on odabrati? Znajući pritom da ćeš biti iskorištena samo za seks?”

 

“To sigurno ima neke veze s njegovim odnosom s ocem”, rekla je America i otpila gutljaj pića.

 

Finch je ugasio cigaretu i povukao nas za haljine. “Idemo, djevojke! Finchi želi plesati!”

 

“Samo ako obećaš da se više tako nećeš zvati!” zaprijetila je America.

 

Finch je spustio donju usnu kao da će zaplakati, a America se nasmijala. “Idemo Abby. Ne želiš valjda da nam Finch plače?”

 

Na podiju smo se pridružili policajcima i vampirima, a Finch je demonstrirao kako je skinuo plesne pokrete Justina Timberlakea. Gledala sam Travisa preko ramena i uhvatila sam ga kako krajičkom oka škica i on prema meni, praveći se da gleda Shepleyja kako ubacuje osmu kuglu. Shepley je pobijedio i Travis je otišao do dugačkog stola s pićem koji je bio smješten uz plesni podij. Finch je ludovao po plesnom podiju. Konačno je uspio uvaliti se u sendvič između Americe i mene. Travis je preokrenuo očima, smijući se dok se vraćao za naš stol zajedno sa Shepleyjem. 

 

“Idem po još jedno piće. Hoćeš ti nešto?” pitala je America pokušavajući nadglasati glazbu.

 

“Idem s tobom”, rekla sam, gledajući Fincha i pokazujući mu da pođe s nama za šank.

 

Odmahnuo je glavom i nastavio plesati. America i ja progurale smo se kroz gomilu do šanka. Konobari su bili zatrpani poslom pa smo morale dugo čekati.

 

“Dečkima super ide večeras”, rekla je America.

 

Nagnula sam joj se nad uho. “Nikad mi neće biti jasno zašto se itko uopće pokušava boriti protiv Shepa.”

 

“Iz istog razloga zbog kojeg se klade protiv Travisa u borbama. Idioti.” Nasmijala se.

 

Čovjek koji je nosio togu okrenuo se prema Americi i meni i nasmijao. “Što večeras pijete vas dvije?”

 

“Možemo i same kupiti svoje piće, hvala”, rekla je America, gledajući ravno ispred sebe. 

 

“Ja sam Mike”, rekao je i pokazao prema svojem prijatelju. “A ovo je Logan.”

 

Pristojno sam se nasmijala i pogledala Americu čiji je izraz lica momcima nedvojbeno pokazivao da nisu poželjno društvo. Konobarica je zaprimila našu narudžbu pa kimnula dečkima iza nas i okrenula se kako bi Americi napravila piće. Donijela je četvrtastu čašu punu ružičaste, pjenušave tekućine i tri piva. Uzela je novac koji joj je za ta pića pružio Mike i samo kimnula glavom. 

 

“Ovo je sasvim drugačije”, rekao je Mike, gledajući gomilu.

 

“Da”, rekla je America, iznervirana.

 

“Vidio sam kako plešeš”, rekao je Logan meni, pokazujući prema plesnom podiju. “Dobro si izgledala.”

 

“Hm… hvala”, rekla sam pokušavajući ostati pristojna, iako sam se brinula što je Travis samo nekoliko metara dalje.

 

“Želiš plesati?” pitao je.

 

Odmahnula sam glavom. “Ne, hvala. Tu sam sa svojim…”

 

“… dečkom”, završio je moju rečenicu Travis, pojavljujući se niotkud. Grubo je pogledao tu dvojicu koja su stajala ispred nas. 

 

Dečki su ustuknuli, očito zaplašeni. America se nije mogla suzdržati pa se, kad ju je Shepley zagrlio, zadovoljno osmjehnula i pogledala momke. Travis je pokazao prema prostoriji. “Ajde, brišite.”

 

Ta dvojica pogledala su Americu pa mene, zatim oprezno napravili nekoliko koraka unatrag, sve dok se opet nisu našli u sigurnosti gomile. Shepley je poljubio Americu. “Stvarno te ne mogu nigdje izvesti!” Nasmijala se, a ja sam se nasmijala Travisu koji me mrko gledao. “Što je?”

 

“Zašto si dopustila da ti kupi piće?”

 

America je primijetila kako raste Travisovo neraspoloženje pa je naglo pustila Shepleyja. “Nije dopustila, Travis. Rekle smo im da nećemo.”

 

Travis je uzeo bocu iz mojih ruku. “A što je onda ovo?”

 

“Čekaj, ti si sad ozbiljan?” pitala sam ga.

 

“Da. Jebeno ozbiljan”, odgovorio mi je pa bacio bocu piva u kantu za smeće pokraj šanka. “Rekao sam ti stotinu puta… ne možeš uzimati piće od stranaca. Što ako ti je nešto ubacio u njega?”

 

America je podignula svoju čašu. “Pića ni u jednom trenutku nisu bila izvan našeg vidokruga, Trav. Pretjeruješ.”

 

“Ne razgovaram s tobom”, obrecnuo se Travis, gledajući me u oči. 

 

“Hej”, pobjesnila sam. “Ne razgovaraj tako s njom.”

 

“Travis”, uključio se i Shepley. “Daj se smiri.”

 

“Ne sviđa mi se što dopuštaš da ti drugi frajeri kupuju piće”, mirnijim glasom rekao je Travis.

 

Podignula sam obrvu. “Želiš li se ti to svađati?”

 

“Bi li tebi smetalo da sam ja otišao za šank i da me onda vidiš kako kupujem piće nekom komadu?”

 

Kimnula sam glavom. “U redu. Jasno mi je. Ti više ne postojiš ni za jednu ženu. Razumijem. I ja moram biti takva.”

 

“Bilo bi lijepo.” Očito je pokušavao savladati vlastitu narav, no nije bilo ugodno naći mu se na suprotnoj strani. Oči su mu još uvijek bile bistre od ljutnje, a prirođena potreba da napadne odjednom je izbila na površinu.

 

“Morat ćeš se malo smiriti s tim stavom ljubomornog dečka, Travis. Nisam napravila ništa loše.”

 

Travis me pogledao u nevjerici i zaurlao: “Dođem do šanka, a tebi neki tip kupuje piće!”

 

“Ne viči na nju!” javila se i America.

 

Shepley je pomirljivo stavio ruku na Travisovo rame. “Svi smo dosta popili. Ajmo odavde.”. Ovaj je put izostao Shepleyjev uobičajeni smirujući učinak na Travisovo raspoloženje. Bjesnjela sam što je zbog njegova ispada ovaj izlazak očito morao završiti. 

 

“Moram reći Finchu da idemo”, promrmljala sam, odgurnula Travisa i krenula prema plesnom podiju. Topla ruka obavila se oko moje. Okrenula sam se i vidjela kako me Travisovi prsti hvataju bez ikakva žaljenja. “Idem s tobom.”

 

Izvukla sam ruku iz njegova stiska. “Travis, što je s tobom? Pa valjda sam u stanju sama napraviti nekoliko koraka.”

 

Vidjela sam Fincha na sredini podija i probila se do njega.

 

“Idemo!”

 

“Molim?” vikao je Finch nadglasavajući glazbu.

 

“Travis je popizdio! Mi odlazimo!”

 

Finch je zakolutao očima i odmahnuo glavom, zatim mi mahnuo u znak pozdrava. I upravo kad sam opet uočila Shepleyja i Americu, netko me povukao natrag. Neki čovjek u kostimu gusara. “Kud smo krenuli?” nasmijao se i privukao me k sebi. Nasmijala sam se i odmahnula glavom na blesavu facu koju je napravio. Baš kada sam se okrenula da odem, on me uhvatio za ruku. Nije mi trebalo dugo da shvatim kako nije zgrabio mene radi mene, nego jer je trebao zaštitu. 

 

“Hej!” viknuo je, gledajući u nekog meni iza leđa, uplašenih i razrogačenih očiju. 

 

Travis se u međuvremenu probio do plesnog podija i raspalio ga šakom u glavu. Od siline njegova udarca i gusar i ja stropoštali smo se na pod. Dlanovi su mi bili na drvenom podu, i nisam mogla doći k sebi od šoka. Osjetila sam kako mi je ruka mokra. Niz nju se slijevala nekakva topla tekućina. Okrenula sam je i shvatila kako je to – krv. Krv iz nosa onog dečka kojega je Travis odalamio. Pokušao je dlanom prekriti nos, ali je gusta, crvena tekućina svejedno padala niz njegove podlaktice dok je ležao na podu. Travis se nagnuo da me podigne i izgledao je jednako šokiran kao ja. 

 

“O, sranje! Jesi dobro, Golube?”

 

Kada sam ustala, iščupala sam ruku iz njegova stiska. “Jesi li ti normalan?”

 

America me uhvatila za ruku, izvukla iz gomile i vodila me sve do parkirališta. Shepley je otključao automobil i nakon što sam sjela straga, na svoje mjesto, Travis se okrenuo. “Žao mi je, Golube. Nisam znao da te dohvatio.”

 

“Tvoja je šaka bila nekoliko centimetara od mog lica!” bjesnila sam i stezala ručnik koji mi je dobacio Shepley. Obrisala sam krv s ruku, potpuno izvan sebe. Travis je postao svjestan da je situacija itekako ozbiljna i u sekundi mu se sledilo lice. Zadrhtala sam.

 

“Ne bih ga udario da sam znao da mogu udariti i tebe.To znaš, zar ne?”

 

“Ušuti, Travis. Samo ušuti”, rekla sam, gledajući ravno, u Shepleyjevo tjeme.

 

“Golube…”, počeo je Travis.

 

Shepley je udario rukama o volan. “Daj ušuti, Travis! Rekao si da ti je žao i sad stvarno više začepi!”

 

Put do kuće prošao je u potpunoj tišini. Shepley je povukao svoje sjedalo naprijed kako bih izišla iz auta, a ja sam pogledala u Americu, koja me gledala s razumijevanjem. Poljubila je svojeg  dečka za laku noć. “Vidimo se sutra, dušo.”

 

Shep je kimnuo u znak potvrde i poljubio je još jednom. “Volim te.”

 

Prošla sam pokraj Travisa prema Americinoj hondi, a on je potrčao za mnom.

 

“Daj, pa ne možeš otići ovako ljuta.”

 

“O, ne. Ne odlazim ljuta. Bijesna sam.”

 

“Treba joj vremena da se smiri, Travis”, upozorila ga je America, otključavajući vrata svojeg automobila. Kad su se otvorila suvozačka vrata, Travis ih je zadržao rukom. “Nemoj otići, Golube. Pretjerao sam. Žao mi je.”

 

Podigla sam ruku i pokazala mu ostatke sasušene krvi po svojem dlanu. “Nazovi me kad odrasteš.”

 

Naslonio se tijelom na vrata. “Ne možeš otići.”

 

Podigla sam obrvu. Shepley je došao do nas. “Travis, pijan si. Napravit ćeš veliku grešku. Pusti je da ode, smiri se… Možete sutra o svemu razgovarati. Sutra kada budeš trijezan.”

 

Travisov izraz lica bio je očajan. “Ne može otići”, rekao je, gledajući me u oči.

 

“Neće to tako ići, Travis”, rekla sam. “Makni se!”

 

“Kako misliš ‘neće to tako ići’”, nije se dao Travis, hvatajući me za ruku.

 

“Mislim na to tvoje tužno lice. Neću na to pasti”, odgovorila sam mu i odmaknula se.

 

Shepley je na trenutak još gledao Travisa pa se okrenuo prema meni. “Abby… ovo je trenutak o kojemu sam govorio. Možda bi trebala…”

 

“Shep, ti se ne miješaj”, otresla se America i upalila automobil.

 

“Zajebat ću. Zajebat ću puno toga, Golube. Ali, moraš mi oprostiti.”

 

“Sutra ću imati ogromnu masnicu na guzici! Raspucao si onog tipa samo zato što si bio ljut na mene! Što mi to govori? Da ti je dovoljno mahnuti crvenom krpom ispred nosa!”

 

“Nikad nisam udario djevojku u svom životu”, rekao je, iznenađen mojim riječima.

 

“I ja neću biti prva!” rekla sam, pokušavajući otvoriti vrata. 

 

“Makni se, jebote!”

 

Travis je kimnuo glavom i zakoračio unatrag. Sjela sam pokraj Americe i zalupila vratima. Ubacila je u rikverc i Travis se nagnuo prema meni kroz prozor. “Nazvat ćeš me sutra, jelda?” rekao je, dodirujući prozor.

 

“Idemo, Mare”, rekla sam, izbjegavajući njegov pogled.

 

Noć je bila duga. Gledala sam na sat i uzvrpoljila se kad sam shvatila da je prošao još jedan sat. Nisam mogla prestati razmišljati o Travisu. Dvojila sam da li da ga nazovem i pitala se je li i on budan. Konačno sam se opustila stavljajući slušalice iPoda u uši i slušajući svaku glasnu, groznu pjesmu koju sam imala na playlisti. Posljednji put kada sam pogledala na sat, upravo su prošla četiri sata. Vani su ptice već počele pjevati, a ja sam se nasmijala kad su mi konačno oči postale teške. Činilo se da je prošlo samo nekoliko trenutaka i onda sam začula kucanje na vratima. U sobu je upala America. Izvukla je slušalice iz mojih ušiju i uvalila se u moju fotelju.

 

“Dobro jutro, sunašce. Izgledaš očajno”, rekla je, napuhala žvaku u veliki ružičasti balon i pustila ga da glasno pukne.

 

“Daj zašuti, America!” javila se Kara ispod svog pokrivača.

 

“Ti shvaćaš da se ljudi poput tebe i Travisa svađaju, zar ne?” rekla je America, gledajući u svoje nokte dok je ponovno napuhavala balon. Okrenula sam se na drugu stranu kreveta.

 

“Službeno si otpuštena. Ti si grozna savjest.”

 

Nasmijala se. “Ja te samo poznajem. Da ti sad dam ključeve svoga auta, odmah bi se odvezla tamo.”

 

“Ne bih!”

 

“Ma, baš”, nasmijala se.

 

“Osam sati je ujutro, Mare. Vjerojatno su još uvijek u nesvijesti.”

 

A onda, začulo se još jedno kucanje na vratima, ovaj put nešto manje energično. Karina ruka izvirila je ispod pokrivača i otvorila vrata. Ona su se polagano otvorila. Na ulazu u sobu, stajao je Travis. 

 

“Smijem li ući?” pitao je tiho, promuklim glasom. Crni kolutovi oko njegovih očiju pokazivali su kako nije dovoljno spavao, ako je uopće i spavao.

 

Sjedila sam u krevetu, zbunjena njegovim iscrpljenim izgledom.  “Jesi li dobro?”

 

Ušao je u sobu i srušio se preda mnom na koljena. “Tako mi je žao, Abby. Žao mi je”, rekao je i uhvatio me rukama oko struka, stavljajući glavu u moje krilo. Mazila sam mu kosu i pogledala u Americu.

 

“Ja… ovaj… idem”, rekla je, tražeći kvaku na vratima.

 

Kara je protrljala oči, uzdahnula i zgrabila svoju toaletnu torbicu. “Uvijek sam vrlo čista kada si ti u blizini, Abby”, promrmljala je, zatvarajući vrata za sobom.

 

Travis me pogledao. “Znam da poludim kad si ti u pitanju, ali Bog zna da se trudim, Golube. Ne želim ovo zajebati.”

 

“A onda nemoj.”

 

“Meni je ovo teško, znaš. Osjećam kao da ćeš svakog trena shvatiti da sam ja jedno obično govno i da ćeš me ostaviti. Kada si sinoć plesala, vidio sam barem desetak frajera kako te gledaju. Otišla si do šanka i vidio sam kako si zahvalila onom frajeru na piću. A onda te još onaj kreten zgrabio na podiju.”

 

“Hm. Jesi ikad vidio da sam ja udarila neku djevojku koja je htjela pričati s tobom? Gle. Ne mogu provoditi vrijeme zaključana u stanu. Morat ćeš savladati svoju narav.”

 

“Hoću. Nikada prije nisam htio djevojku, Golube. Nisam se naviknuo ovako osjećati prema nekome… prema ikome. Ako budeš imala strpljenja za mene, obećavam da ću se srediti.”

 

“Ajmo nešto odmah rasčistiti. Ti nisi nikakvo govno, ti si divna osoba. Nije bitno tko mi kupuje piće ili tko želi plesati ili flertovati sa mnom, ja idem doma s tobom. Tražio si od mene da ti vjerujem, 

a sad ispada da ne vjeruješ ti meni.”

 

Namrštio se. “To nije istina.”

 

“Ako misliš da ću te ostaviti zbog prvog tipa koji naiđe, onda stvarno nemaš baš puno povjerenja u mene.”

 

Stegnuo me još snažnije. “Ja nisam dovoljno dobar za tebe, Golube. To ne znači da ti ne vjerujem, samo se spremam na ono neizbježno.”

 

“Nemoj to govoriti. Kad smo sami, ti si savršen. Mi smo savršeni. Ali onda dopuštaš da sve drugo to uništava. Ne očekujem da se potpuno promijeniš, ali moraš odlučiti. Ne možeš raditi nerede 

kad god me netko pogleda.”

 

Kimnuo je. “Napravit ću sve što želiš. Samo… Reci mi da me voliš.”

 

“Znaš da volim.”

 

“Moram čuti kako mi to kažeš”, rekao je, a obrve su mu se molećivo skupile.

 

“Volim te”, rekla sam i poljubila mu usne. “A sad prestani biti takvo dijete.”

 

Nasmijao se i utrpao u moj krevet. Sljedeći sat proveli smo pod plahtama, smijali se i ljubili, jedva primjećujući kad se Kara vratila iz kupaonice.

 

“Možeš li izaći? Moram se odjenuti”, viknula je Kara Travisu, stišćući svoju kućnu haljinu. Travis me poljubio u obraz pa izišao u hodnik. “Vidimo se za sekundu.”

 

Pala sam na jastuk dok je Kara prevrtala po svojem ormaru. 

 

“Što si ti toliko sretna?” mrmljala je.

 

“Ništa”, uzdahnula sam.

 

“Znaš li ti što je to međuovisnost, Abby? Tvoj je dečko pravi primjer za to. I to je poprilično jezivo s obzirom na to da još do jučer nije ni primjećivao žene. A sad misli da te treba kako bi uopće disao.”

 

“Možda i treba”, rekla sam, ne dopuštajući da mi Kara pokvari raspoloženje.

 

“A jel’ se ikad pitaš zašto je tako? Mislim… Bio je s pola cura u školi. Zašto baš ti?”

 

“Rekao je da sam drugačija.”

 

“Naravno da je to rekao. Ali, zašto?”

 

“Uostalom, što je to tebe briga?” zarežala sam.

 

“Opasno je nekoga toliko trebati. Ti ga pokušavaš spasiti i on se nada da možeš. Vas dvoje ste nesreća.”

 

Nasmijala sam se i pogledala prema stropu. “Nema veze što je to. Kad je dobro, Kara… onda je predivno.”

 

Zakolutala je očima. “Ti si beznadan slučaj.”

 

Travis je pokucao i Kara ga je pustila u sobu.

 

“Idem u zajedničku prostoriju za učenje. Sretno”, rekla je najneiskrenijim glasom koji je mogla izmisliti. 

 

“Što je to bilo?” pitao je Travis.

 

“Rekla je da smo nas dvoje nesreća.”

 

“Mogla je reći i nešto što ne znam”, nasmijao se. Oči su mu naglo bile prodorne i poljubio mi je kožu iza ušiju. “Zašto ne odeš doma sa mnom?”Stavila sam ruku iza njegova vrata i uzdahnula čim sam osjetila njegove nježne usne na svojoj koži.

 

“Mislim da ću ostati ovdje. Stalno sam kod tebe.”

 

Podigao je glavu. “Pa? Ne sviđa ti se u mojem stanu?”

 

Dodirnula sam njegov obraz i uzdahnula. Kako ga je jedna moja rečenica mogla zabrinuti… 

 

“Naravno da mi se sviđa. Ali, ja ne živim tamo.”

 

Prelazio je vrhom nosa preko mojeg vrata. “Želim da budeš tamo. Želim da si tamo svake noći.”

 

“Neću se doseliti k tebi”, rekla sam, odmahujući glavom.

 

“Nisam tražio da se doseliš k meni. Rekao sam da želim da si tamo.”

 

“Ista stvar!” nasmijala sam se.

 

Travis se namrštio. “Stvarno nećeš ostati kod mene večeras?”

 

Odmahnula sam glavom, a njegov se pogled penjao preko zida do stropa. Skoro sam mogla vidjeti kako mu se misli u glavi vrte u krug.

 

“Što sad smišljaš?” pitala sam ga, zavjerenički stisnuvši oči.

 

“Pokušavam smisliti novu okladu.”