Ilustracija: Mihaela Krstić/Index

BADNJAK je i u nas tradicionalno okupljanje obitelji. Mater od 07.00 kuka da ne može sve sama, pa već u 07.30 počinje generalno čišćenje kuće i okućnice. Radi se ka na traci; ćaća diže stolove, sestra izvlači tapete i dodaje ih materi koja ih ita vanka. S obziron da imaš skoliozu, zadatak ti je stavit koltrine na 248538573 kvačica. Šta ćeš trošit na fizikalnu terapiju kad istu imaš kući džabe. Ne daj bože jednu kvačicu priskočit, koltrina visi ka pijana usta, a ti moraš sve ponovo. Do večeri sa skala ne silaziš. Ako ih metiš isprve, do podne si gotova.

Mislilo se da štedna žarulja ne baca dovoljno svitlosti, a sad se vidi da je žarulja u redu nego se nakupilo prašine i mrtvih buba u lusteru. Još gora situacija je između zida i slike.Ko bi reka da u taj nevidljivi procijep mogu stat tri pauka, pet mušica i nešto što se tek začahurilo? Posrčeš sve usisivačen, nehotice digneš i pola ulja s platna. Zbog vlastite nepažnje tu sliku jednon godišnje docrtavaš, ali mater još nije uočila razliku između originala i tebe. Da su njegovali svaki talent za koji si pokazala interes, mogla si bit Gliha, Maradona, Tolstoj, Buha...

Nemaš kad bit sentimentalna jer dolazi rodica zvana dišperana domaćica, iskusna u čišćenju apartmana i pranju starih i bolesnih. Požuruje nas i bodri mada nenaviklon uhu to zvuči ka prigovaranje i naređivanje.
- Ižmikaj krpu, brzo!
- Još Domestosa! Ajmo, žvelto!
Zapinješ o kante, ne zna se koja je krpa u kojemu lavoru i za šta, ali svugdi je šporka voda. Rodica prazni siće i puni nove. Arlauče se i proliva ka u sridnjemu vijeku pri porođaju diteta.
Sestri nogon turneš kantu od parketa:- Ide Pronto!- zaurlaš.

Pronto klizi niz kuhinjske pločice ka viski niz šank u vesternima. Ferma ga sestrina papuča. Sestra otklimne glavon što je znak da istin puten vraća Ajax. Tamo di prestaju pločice a počinje parket je najteže, rez mora bit savršen. Ne dišeš dok ne poplaviš, cidi se znoj sa sestrinih obrva...uspilo je! Odmaramo tek toliko da se svi izgrlimo, čestitamo jedni drugima i izidemo po bananu. Zašto bananu? Zato jer slijedi luštranje dracena i fikusa koron od banana. Mater u verandi ima penjačice, stajačice i padačice, a svaka od tih 564089348 biljaka zahtijeva minimalnu njegu. Mater kaže da biljke osjećaju i da ona s njima umi lipo, juski, govorit:
-Kako si danas, dušo?-pita mater afričku ljubičicu.
-Tako, tako. Smanjite celzije, malo san dehidrirala-požali se ljubičica materi.

Mater smatra da bi ljubica prije iskočila iz pitara negoli se povjerila meni ili sestri. Zato nama naredi da izmaknemo krevete i izmetemo ispod njih. Najprije se metlon promlati sve šta se ispod kreveta miče, a uvik se nešto miče (za razliku od drugih kuća za koje mater tvrdi da su čiste i uredne). Sestra pokušava komunicirat s kreveton ne bi li se kvalificirala za fikus dogodine:
-Krevete, krevete, zašto si tako težak?
-Zato jer san u prošlon životu bio hrast -šapneš.

Onda se po ure svađa koja će mest, a koja prat pod. Još se nije dogodilo da bi se usuglasile jer čin jedna kaže šta bi, druga bi to isto. Igra se na fli-fla-flus dok materi ne dopizdi i ne urlikne da jesmo li više. Čin urlikne, krevet se vrati di je i bijo, neće ga valjda sama izmicat.
Najgore je onome koga dopadne polica poviše televizije: kipići iz Međugorja, minijaturne košarice, džepni kalendar, keramičke figure, kutijice od školjki, dva-tri miljetića... Ukratko, hrpa stvari sa kojima ne znaš di bi. Sve to moraš dignit i obrisat, a ne smiš ništa bacit jer je mater emotivno vezana za sve navedeno. Gledaš u najmanju babušku, preostale 4 su nestale prije 30 godina. Žaj ti je bacit, a kad se sitiš da ti je nestale 4 izgubila sestra, prikineš brisat prašinu i tražiš sestru da je zdimiš pleskon. Uto te sestra zafrljacne franjon u glavu! Nju je poslalo u sobu raskrčit kantunal s igračkama pa je našla crveno-rozu franju koju si joj sakrila prije par dekada. Franja je tolika da si na njoj, za sitne pare, proricala budućnost susidima. Teta Karme se i sad kune da je sve bilo do u rič kako si joj nagovijestila: sin joj se drogira i pije. Kako si to mogla znat još onda kad se samo drogira?!

Mater smatra da se namjerno svađate samo da ne bi čistile pa ti je novi zadatak oprat zahodske pločice kvasinon. Skoliozi godi svako istezanje, a moreš birat između toga i pleščetine. Sestra će čistit fuge četkicon za zube. Dernjaš se da će te čut bude li, ka prošle godine, strgala fuge s tvojon četkicon.Ugaziš u kadu pa dobaviš sedan pločica, uzvereš se na rub kade, pa se spuštaš, i tako mijun puta dok ti se znoj ne zalipi za majcu. Kvasina ti se cidi niz ruku jer ti se ne da svako malo spušćat do lavora, cidit krpu i penjat nazad. Kapje ti krpa u oči i puna si znoja i kvasine. Mater urla da se smista opereš i da takva ne ulaziš u boravak. Otuširaš se u čiston zahodu i poprskaš tek oprane pločice. Neki poslovi su  besmisleni.Ka ćaćino pranje ponistra zimi. Uzme Slobodnu Dalmaciju i bocu rakije, a nakon uru vrimena vrati cilu novinu i praznu bocu.
-Ni..e mi dot...dotekl...oops!
 Padne kraj kauča. Di padne, tu zaspe.

Jedne godine ga je mater zeznila ulivši u bocu rakije tekućinu za caklo. Ćaća je priživijo zafaljujući nadnaravnoj sposobnosti da more progucat sve osin vode. Davi ga sve šta nema boje, okusa ni mirisa, pa da ne izaziva sudbinu, vodu ne pije od 1961.

Da su breskve zagorile, primjetili smo po dimu iz pećnice. Nosnice spržene Domestoson i Ajaxon ne bi ćutile ni da upadnu u kanalizaciju. Sestra sidne za stolon i pošadon strže polovice bresaka. Žvakne kriomice svaku petu jer se danas ne smi ist pa da se mater ne nervira. Ponosno gledaš u parket, tako si ga uglancala da se svaka mrvica lipi i ne da se metlon maknit. Pada mrak, a još ni bor nismo usikli. Niko neće da preuzme odgovornost, a kako se u nas kompromison još nikad ništa nije riješilo, u šumu idemo svi. Mater drće da ne bi policija, sestra  drće da ne bi vuk, ti drćeš od ladnoće, a ćaća od bisa jer pila nije oštra. Kad se bor dotegli doma, nađe se sić Jupola koji punimo stinama da se bor ne privali. Učetvoro ga unosimo u kuću. Od nas četvero troje beštima, a jedno zapomaže. Materi je izletila kila pa ima zraka samo za kukat. Bor se kiti tek kad se kuća generalno očisti. A to je, metaforički i doslovno, u pet do dvanaest. Popneš se na katrigu da udovoljiš materinoj želji i metiš figuricu anđela na vr bora. Mater upali sviće, a sestra te poškaklje pa upadneš među grane i skršiš sve burele koje se skršit dadu. Mater isprobiva sestru, a ćaća kaže da si smotana. Crkvena zvona mlate, upozoravajući da je krajnje vrime da se svi zapute prema ulaznin vratima iste. Ćaći je to znak da ode leć, meni i sestri da možemo ist, a materi da se prije dvi ijade godine neko rodio.

Božić je u našoj kući poseban dan, dan kad se pije Coca-cola. Iako već odavno sestra i ja znamo da se na Božić ne slavi Coca-cola nego Kristovo rođenje, teško usvajamo nove običaje.  Ako u gugl pretraživač upišete djed Mraz, gugl zna da se to u nas sad zove djed Božićnjak. Ako upišete Radujte se, narodi, gugl izbaci Severinu da van to otpiva. Više se ne pitaš s čin neki običaj ima veze, sve ti je jasno.

Ako ste vjernik, radujte se (narodi)!

Ako ste agnostik, poslušajte Severinu.

Ako ste ateist,  pogledajte Severinu.