NIKA TURKOVIĆ bila je jedna od članica žirija prve sezone Superstara. Nakon showa razgovarali smo s Nikom o njenim dojmovima i glazbi koju priprema.

Kakva su iskustva sa Superstarom? Je li ti drago da si pristala na sudjelovanje? 

Jako mi je drago da sam pristala na sudjelovanje jer mi je cijelo iskustvo baš i poučno, i zanimljivo, i emotivno. Upoznala sam prekrasne ljude, od produkcije i tehničara koji stoje iza nas, preko svih kandidata, publike u studiju, pa i legendi s kojima dijelim žiri, stoga sam na cijelom iskustvu već prezahvalna. 

Bila si najmlađa članica žirija, a prema nedavnoj anketi na Indexu, i gledateljima najomiljenija. Je li ti bilo stresno sjesti uz Severinu i Huljića na početku i davati komentare? Kako ste se slagali?

Pa, za početak, jako sam polaskana anketom i hvala svima koji tako misle. A meni je skoro sve stresno u životu, pa mi je tako i ovo bilo dosta izazovno, ali kad sam već došla do tu, shvatila sam da i nema sad baš nekog odustajanja i da izvolim dati sve od sebe da budem onakva kakva jesam i da to svoje znanje prenesem maksimalno na nekoga kome će možda biti od koristi.

Moram priznati da smo kao žiri bili dosta složni (i na moje iznenađenje) iako se Tonči i ja najviše volimo posvaditi za male ekrane. Svaku njegovu opasku i ja prihvatim i razmislim o njoj jer nije on bezveze gdje jest na našoj sceni.

Severina i ja se možda nekako najbolje emotivno razumijemo i moram reći da mi je to krasno, a Filip me iskreno oduševio i kao čovjek i kao netko u ovoj industriji tko zbilja ima ponešto pametno za dodati. Tako da mi je sveukupno golema čast da sam dobila priliku sjediti s takvim ljudima. 

Dojam je da ste se u live emisijama ti i Tonči često razilazili u mišljenjima. Je li to zaista tako? Kako ste se slagali iza kamera?

Razilazili smo se dosta i ja sam iskreno uživala u tome. Mislim da bi bilo apsolutno krivo da se slažemo u svemu, posebno jer dolazimo iz različitih žanrova i nemamo isto godina. A i nekako je to valjda poanta ovakvog showa - ljudi s različitim pozadinama i razmišljanjima koji će onda probrati i raznovrsnije kandidate. Bez obzira na to, iza kamera se jako volimo. Tončija iznimno cijenim, naučila sam od njega već svašta u ovom kratkom roku, poštujem svaku našu nesuglasicu i zapravo se baš jako dobro slažemo.

Trenutno radiš na novom albumu koji si na neki način predstavila pjesmom Ima smisla. Komentari na YouTubeu, na forumima i na društvenim mrežama iznimno su pozitivni. Kako bi opisala svoj žanr i što misliš da tebe i novu generaciju domaćih glazbenika razlikuje od stare garde?

Svoj žanr ne znam baš opisati osim kao pop, u koji mislim da puno nas pripada, ali imamo slobodu vrludati unutar toga jer je pravila sve manje. Ja samo radim što mi se radi, kad mi se radi i time se vodim zadnjih par godina. Trenutno sam u fazi da mi fali tog bendovskog zvuka pa sam vratila više gitara. Malo mi se manje svira uz elektroniku pa sam i to nekako smanjila...

Sve je to relativno i ne kažem da neću na drugom albumu opet imati svega po malo, ali opet će sve biti moj autorski rad, s mojim vokalom, pa bih rekla da je (nadam se) to dovoljno da me obilježi. Trenutno na našoj sceni ima pregršt genijalnih glazbenika, pogotovo ovih novih mladih u čijoj glazbi baš uživam, a mislim da je glavna razlika upravo to što je pravila sve manje i što se ljudi više usude raditi po svom.

Ne gledaju radijske ljestvice, ne rade po prethodnim "uspješnim" formulama i pomiču granice. Uvijek tu volim pohvaliti Hiljsona Mandelu kao predvodnika jednog novog zvuka i općenito pristupa poslu, čijem se uspjehu baš divim. 

Sama pišeš svoje pjesme. Što te inspirira i koliko u njima ima tvog privatnog života?

Pa sad, inspirirana sam stvarnim stvarima iz života koje prolazim ili sam prošla jer drugačije ne znam pisati. Ne ide mi izmišljanje situacija i emocija koje nisam osjetila na svojoj koži niti mislim da sam kredibilna da tako pišem. Mislim da se zato ljudima i lakše povezati s onim što napišem. Inače sam uvijek radila za klavirom, sad najbolje operiram u hodu.

Dok vozim isto nije loše, slušam neku muziku pa me neka progresija asocira na nešto sasvim deseto, pauziram, upalim snimalicu i tako imam hrpu nepotrebnih zavijanja na mobitelu, ali uvijek nešto od toga iskopam i na tome dalje radim. Nekad je lakše, nekad teže, sve ovisi o tome koliko sam životno inspirirana.

I u tome mi uvijek jako pomaže Ivan Pešut, moj gitarist i producent s kojim radim već dugi niz godina, pa mi je nekad njegova sugestija neophodna da mi skrati put i brže me dovede do cilja. 

Čini se kao da nove generacije glazbenika (i općenito umjetnika) pokušavaju izbjeći tabloidni pristup svom radu. Dok je nekad glazba bila potpuno vezana uz tabloide i estradu tog tipa, danas se glazbenici ipak trude fokus staviti na glazbu. Tvoj privatni život je nekako, unatoč tome, često bio tema razgovora. Što misliš zašto je to tako i smeta li ti to? Kako se nosiš s onim danima kada je tvoje ime na naslovnicama zbog privatnih stvari?

Mislim da sam ja samo dosta mlada generalno ušla u sve ovo (i ne mislim na onaj dio kad sam imala 9 godina i bila na Dječjoj Euroviziji) i da sam samo bila mnogo naivnija i gluplja, što je sasvim ok. Tad sam mislila da je skroz ok da je moj privatan život isto tako i javan i nisam baš mogla zamisliti granice do kojih bi neki ljudi i novinari išli kako bi se to na bilo koji način okaljalo ili slično.

Ne mogu reći da mi je smetalo tada, možda mi je čak i bilo napeto to sve skupa, a danas mi je samo glupo. S druge strane, to jest dio ovog posla, a ja sam zahvaljujući svim tim školicama danas malo pametnija i bez obzira na sve, ono što je moje vrednujem kao takvo i držim najbliže sebi.

Nemam baš neko mišljenje o tome kad se mom privatnom životu posvećuje ta količina pažnje poput naslovnica osim da je nepotrebno. Nitko ne misli da sam ja toliko interesantna da bi se o tome tako pisalo i smiješno mi je što se ponekad ponašamo kao da je ovo Hollywood kad je jasno da nije. 

Što se može očekivati od albuma na kojem radiš?

Pitanje je što ja mogu očekivati od albuma jer je u jako radnoj fazi i iskreno nemam pojma. Znam da ću kao i uvijek dati sve od sebe i raditi na tome da slušateljima dam nešto svoje, a opet da je friško i novo. U planu je turneja za 2024. godinu na kojoj trenutno radimo, s jednim najvećim koncertom do sada, a tome se možda i najviše radujem. 

Kao djevojčica predstavljala si Hrvatsku na Dječjem Eurosongu. Razmišljaš li možda i danas o prijavi na Doru?

Bojim se da ja za to želudac nemam i divim se svima koji to mogu, žele i uspiju, a ima ih! Jednostavno mislim da mi je ta jedna Eurovizija bila dovoljna za ovaj život, ali tko zna. Možda se skroz promijenim za par godina i odlučim da je baš to moj poziv.