POSLE devet meseci od uvođenja i odlaganja američkih sankcija većinskom ruskom Gazpromu u naftnoj industriji Srbije, građani imaju priliku da podvuku crtu i da se direktno suoče sa katastrofalnim posledicama radikalske politike od 2012.

Aktivacija sankcija je dodatno pomerena za osam dana kako bi hrvatski JANAF zaokružio započetu veliku tranšu prema srbijanskoj rafineriji, ali to je samo kap u moru energenata koji će Srbiji nedostajati već od početka 2026. godine. Preko toga, kada je gas u pitanju, Bugarska, takođe, od 1. januara "seče" dotok ruskog gasa kojim se snabdeva i Srbija.

Kremlju u proteklih devet meseci nijednog trenutka nije padalo na pamet da uopšte razmatra bilo kakve krizne alternative kojima bi se olakšala ili rešila situacija u kojoj se Srbija zatekla. Ta okrutna isključivost ruske strane prema državi koja joj jedina u ovom delu sveta nije uvela sankcije zbog agresije na Ukrajinu, ogolila je pravi odnos među pravoslavnom braćom.

Odnos Rusije prema Srbiji

"Majku Rusiju" ne zanima što će 13 hiljada njenih ćerki i sinova u Srbijici, kao i ko zna koliko njihovih ćerki, sinova i ostalih članova porodica, vrlo brzo doći u problem sa mesečnim ličnim primanjima. Zašto bi i vodili računa kada je Vučić, preko bivšeg ministra odbrane Zorana Đorđevića, već u javnost plasirao poruku da će "država dati garancije za plate zaposlenih"?!

Da li je moguće da će ova politička sadomazo orgija Beograda i Moskve, posle svega, dostići taj nivo perverzije gde će manjinski partner zaposlenima većinskog vlasnika garantovati plate iako ovaj drugi ne pokazuje ni najmanje empatije i razumevanja za probleme prvog?! Naravoučenije: kada ležeš sa patološkim siledžijom, nemoj se čuditi što ćeš biti ostavljen u kompromitujućoj pozi, vezan za krevet i sa tragovima ruskog knuta (biča) po celom telu.

Ova situacija se može racionalizovati samo činjenicom da je NIS jedna od strateških tačaka u Evropi, a Rusiji služi da drži "nogu u vratima" koja Zapad želi da zalupi, dva puta zaključa, i to na duže vreme.

Riječ je o politici, a ne biznisu

Naime, Gazpromu je srpska filijala NIS tek ispod jedan posto u ukupnom imovinskom i biznis portfoliju, što ukazuje da se ovde radi pre svega o politici, daleko manje o biznisu.

Pored višestrukog sticanja profita u odnosu na plaćeno i uloženo, stiče se utisak da je veliki akcionar u srbijanskoj filijali i ruska obaveštajna zajednica. Postoje ozbiljne indikacije da se nesagledivo razgranata mreža proruskih agenata, čijom toksikom je srpski politički život duboko kontaminiran, finansira upravo iz "naftnih izvora".

Tu onda dolazimo do narednog problema za srbijanski režim ali i nacionalni budžet, a u vezi sa "zaposlenima": da li će manjinski vlasnik preuzeti obavezu da finansira i hiljade političkih analitičara, penzionisanih visokih oficira koji su izgubili ratove devedesetih, pasioniranih botova i trolova, opskurnih neonacističkih nevladinih organizacija i političkih pokreta, kao i potomaka prostaljinističkih i čvrstorukaških porodica koji su opravdali svaku uloženu rublju, svodeći i održavajući podršku evropskim integracijama u Srbiji na 33 posto?

Američki stav prema Srbiji

S druge strane, SAD u kratkom vremenskom razmaku preduzima drugi neprijateljski gest prema državi, režimu i čoveku koji je, sa bezvratom hajdučijom u Banjaluci, slavio drugi Trumpov silazak na Zemlju više nego i svoje izborne pobede. Okretali su se volovi petog na šesti novembra prošle godine po Srpskoj, dok se u srbijanskim medijima slavodobitno licitiralo da li se Vučić peti, sedmi ili petnaesti po redu čuo sa Trumpom nakon pobede.

Ali, avaj, posle drugih najviših taksi u Evropi od 35 posto što ih je SAD uvela Srbiji, koje smo ovde onomad okarakterisali kao neprijateljski politički čin, jer je trgovinska razmena dve strane minorna i nebitna, stiže nam i 8. oktobar kada se očekuje aktiviranje sankcija uvedenih NIS-u 10. januara.

Razlika između državnika i prostitutke

Ova druga američka grubost u kratkom roku ostavlja opet duboke, krvave tragove geopolitičkih sadomazo orgija, koje su sa Rusima mogle biti izuzetak, ali se sada sa Amerikancima nameću već kao pravilo. To me podseća na čaršijsku priču o sponzoruši koja je istakla kako, pobogu, nije kurva već samo sprovodi politiku neutralnosti, što je "u skladu sa spoljnom politikom države".

Ne znam da li je priča istinita, ali je svakako poučna: ako hoćeš da glumiš Tita i budeš za stolom "treći za preferans", onda ne možeš da sediš na dve stolice. Moraš da imaš treću, svoju stolicu. To je razlika između državnika i prostitutke.

Dok Srbija sedi u ćošku kao uplakana devojčica kojoj se roditelji pred očima razvode, Evropa u aktiviranju američkih sankcija prema Rusima prepoznaje ohrabrujući, krunski dokaz da se romansa Trump-Putin bliži kraju. Kina, naravno, gleda svoja posla, pevušeći "o Bella Ciao"...

Kineski faktor

Kada smo već kod Kine, neverovatno je da nijednoj strani u srbijanskom političkom životu, bar naglas, nije palo na pamet da pored ruskog veta na priznanje Kosova, zbog koga smo, je l' da, spremni na sve ove grubosti i poniženja iz pravca Kremlja, isto tako pravo veta poseduje i Kina.

Ne samo da ga poseduje već ga je po pitanju Kosova i koristila. Da li je moguće da geostrateg kao što je Vučić, u sendviču neizbežnih američkih sankcija i ruske nepopustljivosti, nije razgovarao sa Sijem početkom meseca o kineskom vetu, ako izostane ruski usled eventualne nacionalizacije NIS-a?

Pogotovo što nas kineski veto daleko više košta nego ruski, jer koncesije i poslovi koje Srbija ima sa Kinom višestruko nadmašuju akviziciju sa Gazpromom! Železara Smederevo, borski rudnici zlata i bakra, infrastruktura od autoputeva preko železnica do EXPO 2027...

Moguća rešenja

U situaciji od koje nas dele dani, nacionalizacija NIS-a koja se retko i stidljivo proteklih meseci spominjala u javnosti, ovih dana postaje sve aktuelnija, pogotovo u vrlo uskom krugu prozapadnih režimskih političkih analitičara koje predvodi Darko Obradović. On se zalaže od početka krize sankcija za bezuslovnu nacionalizaciju NIS-a i stopostotno vraćanje u posed države Srbije. Kod ogromne većine sagovornika rusofila to je nailazilo na otvoren otpor, ali i on jenjava jer je već svima belodano jasno da nam je Kremlj okrenuo leđa.

Neki sumnjaju da nas Kremlj "drži na kratkoj uzici" jer sprema nova politička uslovljavanja, mada nije jasno šta bi to još moglo biti. Možda javno odustajanje od već izmrcvarenih evropskih ili NATO integracija? Možda ruska vojna baza blizu Kosova, kao pandan američkom Bondstilu? Ne treba smetnuti sa uma da Putin, koliko god da ga je ponizio, Vučiću sve manje veruje i očekuje nova dokazivanja vernosti Kremlju.

Ideja o stečaju

Ugledni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin barata sa idejom o stečaju NIS-a, umesto eventualnog bankrotstva, kao win-win-win opciji. Predlog se odnosi na momenat kada kompanija više ne bude mogla da ispunjava svoje zakonske obaveze prema državi i zaposlenima...

To bi se uradilo u dogovoru sa Rusima tako što bi profit koji bi država Srbija stekla do ukidanja sankcija naknadno bio podeljen u zatečenoj vlasničkoj proporciji. Tako bi bili zadovoljeni i zahtevi SAD koja želi da spreči bilo kakvo finansiranje Rusije tokom trajanja rata.

Ekspresno je društvenim mrežama prostrujala ideja da nipošto ne treba finansirati plate zaposlenima u privatnoj ruskoj kompaniji iz sopstvenog budžeta i da, ako država neće, studentsko-građanski pokret u Novom Sadu, epicentru pobune i sedištu NIS-a, mora zauzeti zgradu na kraju Bulevara.

Iako to zvuči zaista pretenciozno, pojedinci tome dodaju da "to treba uraditi u koordinaciji sa zauzimanjem mafijaških fudbalskih klubova Crvena Zvezda i Partizan". Smatraju ih najkanceroznijim tačkama koje "truju srpsko društvo".

Radije će kopati po ranama nego rešavati probleme

Istovremeno, Vučić sa indignacijom odbacuje bilo kakvu mogućnost saradnje sa Hrvatskom u ovoj zajedničkoj stvari, jer su u problemu kako srbijanski NIS tako i hrvatski JANAF.

Politički lideri i hipodrumski svirci koji praktikuju izborno isplativiju "kulturu smrti", uvek će preferirati čeprkanje po ljudskim kostima i otvorenim ranama u odnosu na bilo kakav dogovor o rešavanju zajedničkih problema, ma koliko oni bili veliki, kao u ovom slučaju.

Inače, btw, Franckova kafa i Zvečevo čokolade su u Srbiji i dalje jeftinije od domaćih generacijskih pandana poput C kafe i Pionir čokolade. Zna Trump da Srbi vole visoke marže, pa što im ne utrpati i visoke carine?