STUDENTSKA lista je, prema rezultatima navedenim u ovom tekstu, ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji i mogla bi samostalno da formira novu vladu. Posle napetog izbornog dana, na ulicama je usledilo slavlje, dok su se u javnosti pojavili prvi nagoveštaji političkih promena. Šta je dovelo do ovakvog izbornog preokreta i šta se zasad zaista promenilo?

>> Razvoj događaja pratite na Indexu

Srbija je bila svedok istorijskih vanrednih parlamentarnih izbora koje je obeležila visoka izlaznost. Studentska lista osvojila je 52,65 odsto glasova, oko 13,4 procentna poena više od liste Srpske napredne stranke. Pored njih, poslanička mesta trebalo bi da dobiju i predstavnici manjinskih zajednica.

Jedno od najvećih iznenađenja jeste i rezultat Socijalističke partije Srbije, koja prvi put od početka 2000-ih nije prešla izborni cenzus i neće imati predstavnike u parlamentu.

Dan glasanja

Velike gužve ispred biračkih mesta obeležile su izborni dan. Prema trenutno dostupnim podacima, izlaznost je dostigla 69,3 odsto, a na pojedinim biračkim mestima građani su čekali i po tri i po sata da glasaju. Društvenim mrežama širili su se snimci dugih redova.

Ubrzo nakon zatvaranja biračkih mesta, napetost je zavladala u centru Beograda. Dok su se prebrojavali glasovi, Pionirski park, poznat i kao "Ćacilend", punio se pripadnicima Žandarmerije i muškarcima s crnim kapuljačama.

Napetost, međutim, nije dugo trajala. Nekoliko minuta nakon što je Vučić priznao izborni poraz, oko 21.30, kolone pripadnika Žandarmerije i muškaraca s crnim kapuljačama počele su da napuštaju Pionirski park.

Dok su jedni odlazili pognutih glava, drugi su počeli da slave. Ubrzo su se začule automobilske sirene, a građani su izlazili na ulice, neki i u suzama. Pevale su se pesme i skandiralo protiv odlazećeg lidera.

Nedugo zatim, građani su počeli da se okupljaju na raskrsnicama širom Beograda, a među mestima na kojima se najviše slavilo bili su Slavija i Novi Beograd.

Dan posle

I dan nakon proglašenja pobede Studentske liste, pesma je odzvanjala ulicama, dok su se u kafićima vodili razgovori o tome šta sve treba promeniti i kako to učiniti.

Pred novom vlašću je veliki zadatak. Nasleđe dugogodišnje dominacije SNS-a, na čijem je čelu Aleksandar Vučić, obuhvata čitav niz političkih, institucionalnih i društvenih problema. U jednom se, čini se, mnogi slažu, posla ima mnogo.

Ipak, utisak je da deo građana, medija, pa i sam politički vrh, tek pokušava da se prilagodi novoj situaciji. Vučić je, priznajući poraz, izjavio da ga je srušila "duboka država, ista ona što ruši i američkog predsednika Donalda Trumpa". Njegova izjava nastavila je da privlači pažnju medija i narednog dana.

Prve promene u medijima

Promene su se mogle primetiti i u medijskom prostoru. "Zabranjene pesme" studentskog pokreta počele su da se emituju na radio-stanicama, dok se televizija Informer, poznata po podršci dosadašnjoj vlasti, proglasila opozicionim medijem. Istovremeno, N1 i Nova S počeli su da se suočavaju s obrnutim etiketiranjem.

Promene su počele i na Radio-televiziji Vojvodine (RTV). Nenad Ćaćić, vršilac dužnosti glavnog urednika Prvog televizijskog programa, podneo je ostavku dan nakon izbora, a na njegovo mesto imenovan je Blažo Popović. Ostavka je usledila nakon razgovora zaposlenih i predstavnika sindikata sa generalnim direktorom RTV-a Goranom Karadžićem.

Jedan od prvih pokazatelja mogućih promena mogao bi da bude način na koji javni servis izveštava o novoj političkoj situaciji. Nakon što je Radio-televizija Srbije tokom izborne noći prebacila program na film, narednog dana moglo se primetiti da je u izveštavanju ređe korišćen izraz "blokaderi", kojim su studenti i njihove pristalice često nazivani tokom gotovo dvogodišnjih protesta.

Na to ukazuje i politikolog Aleksandar Ivković. "Možda je neutralniji stav koji je zauzeo RTS, koji je do juče snažno podržavao SNS, jedna od prvih vidljivijih promena, ali do drugih će morati da prođe neko vreme, dok se ne formiraju nove institucije i dok ne počnu da donose odluke", objašnjava Ivković.

On dodaje da je primetno i "popuštanje društvenih tenzija", koje su, prema njegovoj oceni, obeležile poslednje dve godine, kao i ublažavanje polarizacije. Ipak, napominje da su to promene koje je teško izmeriti.

I druga dva sagovornika Indexa smatraju da su promene zasad najvidljivije na ulicama. Politikolog Dejan Bursać kaže da je još rano govoriti o konkretnim institucionalnim promenama, ali da se među građanima mogu primetiti "osmeh i samopouzdanje" posle perioda obeleženog "teskobom".

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Marko Vujić opisuje trenutnu atmosferu kao "fazu leptirića u stomaku koji nisu dovoljni za pravu ljubav, ali jesu nužan preduslov". Istovremeno, upozorava da nova vlast tek treba da opravda poverenje građana.

Kako smo stigli dovde?

Deo odgovora mogao bi da se krije u načinu na koji su dve strane vodile kampanju. Dok je Studentska lista nastojala da izgradi pozitivnu sliku o sebi i predstavi se kao alternativa postojećoj vlasti, SNS se oslanjao na poznate političke poruke i upozorenja o opasnostima koje bi, prema tvrdnjama predstavnika vlasti, doneo dolazak studenata na vlast.

Aleksandar Ivković smatra da je Studentska lista nastojala da izbegne direktan sukob sa Aleksandrom Vučićem i da se umesto toga vrati osećaju podrške i solidarnosti koji je pratio početak studentskog pokreta.

"Studentska lista se trudila da vodi pozitivnu kampanju i da u najvećoj meri ignoriše Aleksandra Vučića", objašnjava Ivković.

Prema njegovoj oceni, cilj je bio da se biračima pokaže da pokret ima ljude koji mogu da preuzmu vlast i kojih građani ne moraju da se plaše. Iako kampanja nije bila savršena, dodaje Ivković, Studentska lista je, posebno u poslednjoj nedelji, uspela da poentira na tim temama.

Kreativnost studentske kampanje i poruke SNS-a

Marko Vujić u prvi plan stavlja kreativnost studentske kampanje, posebno u kontekstu neravnopravnog pristupa medijima. Prema njegovoj oceni, ograničen medijski prostor nije nužno sprečio Studentsku listu da dopre do birača.

"Za literaturu političkog marketinga je da 5% medijskog prostora koliko je SL imala, uz fantastičnu kreativnost mladih ljudi može napraviti veći ukupni efekat nego jalovi i povrsni monopol nad 95% medija koliko je SNS imao", kaže Vujić.

On smatra da je važnu ulogu imao i izbor tema. Dok je kampanja vlasti, prema njegovoj analizi, bila zasnovana na narativima o ustaštvu, terorizmu i izdaji studentskog pokreta, Studentska lista govorila je o vladavini prava, korupciji i vezama kriminala s režimom.

Vujić ocenjuje da se vlast oslonila na poruke koje nisu uspele da privuku dovoljan broj birača.

Dejan Bursać razliku između dve kampanje sažima u jednoj rečenici: "Ključna stvar ove izborne kampanje je što su studenti vodili kampanju iz 2026, a SNS je vodila jednu zastarelu kampanju iz devedesetih."

Prema njegovim rečima, Studentska lista oslonila se na više različitih ličnosti, obilazak Srbije i kreativno korišćenje društvenih mreža. Nasuprot tome, kampanja SNS-a ostala je usredsređena na jednog lidera i mitinge, uz snažnu podršku medija bliskih vlasti.

Bursać smatra da takav pristup nije bio prilagođen okolnostima u kojima građani, uprkos neravnopravnom medijskom okruženju, imaju pristup internetu i mogu da pronađu alternativne izvore informacija.

"Ta kampanja je izgledala reaktivno kao da prati studente koji su diktirali jedan tok", ocenjuje Bursać.

On dodaje da su poruke straha i pozivanje na nacionalne i identitetske teme bili važan deo kampanje SNS-a, ali da se takav pristup, prema njegovoj oceni, nije pokazao uspešnim.

Šta sledi posle izbornog preokreta?

Različita tumačenja trojice sagovornika ukazuju na nekoliko mogućih razloga izbornog preokreta: pokušaj Studentske liste da izgradi poverenje birača, izbor tema koje su se ticale problema u institucijama i korupcije, kreativna upotreba društvenih mreža i kampanja vlasti koja je, prema oceni analitičara, ostala vezana za poznate obrasce.

Da li će sve to dovesti do stvarnih promena, pokazaće vreme.