Čitajte s nama: 18. poglavlje "Prave propasti"

Foto: Fokus, Ilustracija Index

Osamnaesto poglavlje

Sretna trinaestica

Djelomično uzbuđen, a djelomično nervozan, ušao sam

u tatinu kuću, prstiju isprepletenih s Abbynim. Iz sobe za
kartanje uzdizao se dim s tatine cigare i cigaretâ moje braće,
miješajući se s vlažnim mirisom izblijedjelog tepiha, starijeg
od mene.

Iako se Abby u početku ljutila zato što joj nisam dovoljno
rano najavio susret s mojom obitelji, izgledala je puno opu-
štenije nego što sam se ja osjećao. Dovesti curu doma nije
bila navika Maddoxovih, a bilo kakvo predviđanje njihove
reakcije bila je prilično nezahvalna stvar.
Prvi mi se ukazao Trenton.

„Jebote! Evo seronje!“
Bilo je suludo očekivati da će se moja braća pretvarati da
nisu divljaci. No, volio sam ih i, poznavajući Abby, vjerovao
sam da će ih i ona zavoljeti.
„Hej, hej... Pazite malo na rječnik pred ovom mladom
damom“, rekao je tata, pozdravljajući Abby.
„Golube, ovo je moj tata, Jim Maddox. Tata, ovo je Golu-
bica.“
„Golubica?“ pitao je tata, a na licu mu je bio zadovoljan
osmijeh.
„Abby“, rekla je, odmahujući glavom.

Pokazao sam prema braći. Svaki od njih kimnuo je kad
sam izgovorio njegovo ime. „Trenton, Taylor, Tyler i Tho-
mas.“
Abby je izgledala pomalo zbunjeno. Nisam je mogao kri-

viti; nikad joj zapravo nisam pričao o svojoj obitelji, a peto-
rica braće svakoga bi zbunila. Zapravo, petorica Maddoxa
većini su djelovala zastrašujuće.
Dok smo odrastali, djeca iz susjedstva naučila su kako
s nama nema šale i samo se jednom dogodilo da je netko
pogriješio i krenuo na nas. Bili smo sjebani, ali kad je treba-
lo, držali smo se zajedno kao stijena. To je bilo jasno čak i
onima koje nismo namjeravali zastrašiti.
„Ima li Abby prezime?“ pitao je tata.
„Abernathy“, pristojno je odgovorila.

„Drago mi je što smo se upoznali, Abby“, rekao je Tho-
mas smješkajući se. Abby nije primijetila, ali Thomasov
izraz lica zapravo je bio maska pod kojom je skrivao kako
analizira svaku njezinu riječ i gestu. Thomas se vječito
ponašao kao da je na straži, pazeći da netko ili nešto ne
poljulja naš ionako uzdrmani brod. Valovi nisu bili dobro-
došli i Thomas je smatrao da je njegov zadatak smiriti bilo
kakvu moguću oluju.

Tata to ne bi mogao izdržati, znao je reći. Nijedan od nas
nije se suprotstavljao toj logici. Kad bi se jedan ili nekolicina
nas našao u nevolji, otišli bismo do Thomasa i on bi se za

sve pobrinuo prije negoli tata sazna. Godine brige nad tom
družinom grubih, divljih dječaka, učinile su da je Thomas
odrastao puno brže nego što bi to itko očekivao. Svi smo ga
zbog toga poštovali, uključujući i tatu, ali godine brige za
nas, dovele su našeg zaštitnika do toga da premalo brine za
sebe. No, Abby je upravo stajala tamo i smijala se, nesvjesna
činjenice da je meta, pod budnim okom obiteljskog čuvara.
„Štoviše, jako nam je drago“, rekao je Trenton, pogledom
prelazeći po mjestima zbog kojih bi nekoga drugog ubio na
mjestu. Tata ga je opalio po potiljku, a on je jauknuo.
„Što sam rekao?“ pitao je, trljajući stražnji dio glave.
„Sjedi, Abby. Sad gledaj kako ćemo Travisu uzeti novac“,
obratio joj se Tyler.

Izvukao sam Abby stolicu i ona je sjela. Gledao sam u
Trentona, a on mi je samo namignuo. Kakav dupeglavac.
„Poznajete Stua Ungera?“ pitala je Abby, pokazujući na
prašnjavu fotografiju.
Nisam mogao vjerovati vlastitim ušima.
Tatine oči su zasjale. „Ti znaš tko je Stu Unger?“
Kimnula je glavom. „I moj je tata njegov obožavatelj.“
Tata je ustao i pokazao na prašnjavu sliku pored nje. „A

ono tamo je Doyle Brunson.“
Nasmiješila se. „Moj tata ga je jednom gledao kako igra.
Rekao je da je bio nevjerojatan.“
„Travov djed je bio profesionalac. Zato doživljavamo
poker kao vrlo ozbiljan posao“, nasmijao se Jim.
Ne samo da Abby nikad nije ni spomenula da išta zna o
pokeru, nego je ovo bio prvi put da sam je čuo da govori o
svom ocu.

Dok smo gledali Trentona kako miješa i dijeli karte,
pokušao sam zaboraviti što se upravo dogodilo. S tim
dugim nogama, vitkim, ali savršenim oblinama i krupnim
očima, Abby je bila čudesno lijepa, ali zbog toga što je znala
tko je Stu Unger, jako je narasla u očima moje obitelji. Malo
sam se uspravio na stolici. Nema šanse da ijedan od moje
braće dovede djevojku koja će to zasjeniti.
Trenton je podigao obrvu. „Hoćeš možda i ti igrati Abby?“
Odmahnula je glavom. „Mislim da ne bih trebala.“
 „Ne znaš kako se igra?“ pitao je tata.
 Nagnuo sam se da je poljubim u čelo. „Hajde, igraj... Ja
ću te naučiti.“
„Pozdravi se sa svojim novcem, Abby“, nasmijao se Tho-
mas.
Stisnula je usne kopajući po svojoj torbi, a onda izvukla
dvije pedesetice. Dodala ih je tati, čekajući strpljivo da ih

zamijeni za žetone. Trenton se nasmijao, spreman iskoristiti
njezino samopouzdanje. 
„Imam povjerenja u Travisove učiteljske sposobnosti“,
rekla je.
Taylor je zapljeskao. „Ajde. Postat ću bogat večeras!“
„Počnimo polako, s manjim ulozima“, predložio je tata i
bacio žeton od pet dolara.
 Trenton je podijelio, a ja sam raširio Abbyne karte. „Jesi
kad igrala?“
„Pa... Prošlo je već dosta vremena otkako nisam.“
Kimnula je glavom.
„Nema milosti prema početnicima“, dobacio  je Trenton,
gledajući u svoje karte.
„Začepi, Trent“, zarežao sam i hitro ga prijeteći pogle-
dao, prije nego što sam se vratio Abbynim kartama. „Gru-
piraš karte, ako imaš sreće, u istoj boji.“
Izgubili smo nekoliko prvih partija, ali onda me Abby
zamolila da joj više ne pomažem. Nakon toga počela je
izvrsno igrati. Tri partije kasnije sve ih je razvalila, a da nije
ni trepnula.

„Sranje!“ cvilio je Trenton.
„Ta početnička sreća je sranje!“
„Imaš curu koja brzo uči, Trav“, rekao je tata, žvačući
cigaru.
Popio sam gutljaj piva, osjećajući se kao kralj svijeta.
„Ponosan sam na tebe, Golube!“
„Hvala.“

„Oni koji ne znaju igrati, ti podučavaju“, nasmijao se
Thomas.
„Jako smiješno, šupčino“, promrmljao sam.
„Donesi curi pivo“, rekao je tata, a veseli osmijeh podi-
gao je njegove podbuhle obraze.
Brzo sam skočio, izvukao bocu iz hladnjaka i otčepio je
na napukloj ploči stola. Nasmiješila se kad sam stavio pivo
preda nju i nije oklijevala da otpije pravi muški gutljaj.
Rukom je obrisala usta, a onda pričekala da tata uloži
svoje žetone.

Četiri partije kasnije, popila je treće pivo i pažljivo pogle-
dala Taylora. „Ti si na redu, Taylor. Hoćeš li biti kao bebica
ili ćeš ostati frajer?“
Bilo mi je teško sakriti uzbuđenje i na nekim drugim
mjestima. Dok sam je gledao kako pobjeđuje moju braću i
pokerskog veterana kao što je moj tata, iz partije u partiju
bio sam sve napaljeniji. Nikada nisam vidio tako seksi ženu,
a ona je bila moja cura.
„Jebem ti sve“, rekao je Taylor, bacajući svoje posljednje
žetone.
„Što imaš, Golubice?“ pitao sam uz osmijeh. Osjećao sam
se kao dijete na Božić.
„Taylor?“ upitala je Abby, posve ravnodušnog izraza lica.
„Imam fleš!“ Nasmijao se i stavio karte na stol.

Svi smo pogledali u Abby. Pogledom je preletjela po
svima, a onda spustila na stol svoje karte. „Gledaj i plači!
Asovi i osmice!“
„Ful? Koji kurac?“ zavapio je Trenton.
„Oprostite. Uvijek sam to željela reći“, zahihotala je
Abby i privukla žetone.
Thomasove su se oči suzile. „Ovo nije samo početnička
sreća. Ona - igra.“

Pogledao sam na trenutak Thomasa. Nije skidao pogled
s Abby. A onda sam pogledao nju.
„Golube, jesi li ikada prije kartala poker?“
Skupila je usne i slegnula ramenima, pa se slatko nasmi-
jala. Zabacio sam glavu i prasnuo u smijeh. Htio sam reći
kako sam ponosan na nju, ali riječi su mi zapele zbog neo-
buzdanog smijeha koji mi je tresao čitavo tijelo. Nekoliko
puta sam udario šakom po stolu, pokušavajući se pribrati.
„Tvoja nas je cura upravo opljačkala!“ povikao je Taylor
i uperio prst u mene.
 „Nema šanse!“ viknuo je Trenton i ustao.
 „Dobar plan, Travis. Doveo si morskog psa u pokeru na
našu kartašku večer“, rekao je tata i namignuo Abby.
 „Nisam znao!“ branio sam se, odmahujući glavom.
„Kurac nisi znao“, rekao je Thomas, a očima je i dalje
secirao moju djevojku.

 „Nisam!“ ponovio sam.
 „Žao mi je, buraz, ali mislim da sam se upravo zaljubio
u tvoju curu“, rekao je Tyler.
Odjednom sam se prestao smijati i namrštio se. „Hej,
pazi što govoriš.“
„To je to. Bio sam blag prema tebi, Abby, ali sad ću vratiti
svoj novac“, upozorio ju je Trenton.
Prosjedio sam još nekoliko partija, gledajući kako dečki
pokušavaju vratiti izgubljeni novac. Iz partije u partiju,
Abby ih je razvaljivala. Nije se čak ni pretvarala da je blaga
prema njima. Kad su moja braća ostala bez novca, tata je
rekao da je dosta, a Abby je svakome od njih vratila po sto-
tinu dolara, osim tati koji nije htio. Uhvatio sam je za ruku
i poveo prema vratima. Bilo je zabavno gledati kako mi je
opelješila braću, iako me malo razočaralo to što im je vratila
novac.

Stegnula mi je ruku. „Što ne valja?“
 „Upravo si podijelila četiri stotine dolara, Golube!“
„Da je ovo bila pokeraška večer u bratstvu, uzela bih
novac. Ovako, malo mi je bezveze opljačkati tvoju braću, i
to na prvom druženju.“
„Oni bi bez pardona zadržali tvoj novac!“
 „Ne samo da bih ga zadržao, nego me uopće ne bi pekla

savjest“, dobacio je Taylor.
Krajičkom oka uhvatio sam Thomasa kako promatra
Abby, iz fotelje u kutu sobe. Bio je tiši nego obično.
„Zašto tako gledaš u moju curu, Tommy?“
 „Kako si ono rekla da se prezivaš?“ pitao je.
 Nervozno se promeškoljila, ali nije odgovorila. Obgrlio
sam je oko struka i okrenuo se prema bratu, ne znajući na
što točno cilja. Mislio je da nešto zna i spremao se nešto
napraviti.

„Abernathy. Zašto?“
„Jasno mi je zašto nisi prije shvatio, Trav, ali sad se više
ne možeš izgovarati“, rekao je samouvjereno.
„Jebote, o čemu pričaš?“ upitao sam.
„Jesi li kojim slučajem u rodu s Mickom Abernathyjem?“
pitao je Thomas.
Svi su se okrenuli prema Abby čekajući odgovor. Uspla-
hireno je provukla prste kroz kosu. „Znate Micka?“
Još više sam izvio vrat prema njoj. „Mick je jedan od naj-
boljih igrača pokera ikad. Znaš li ga?“
„On je moj otac“, odgovorila je. Izgledala je kao da joj je
bilo gotovo bolno odgovoriti.
Čitava prostorija je eksplodirala.
„Nema jebene šanse!“
„Znao sam!“
„Upravo smo igrali s kćeri Micka Abernathyja!“
„Mick Abernathy!? Isuse Bože!“
Riječi su mi odzvanjale u ušima, ali ipak mi je trebalo

nekoliko trenutaka da sve probavim. Trojica moje braće su
skakala gore-dolje i vikala, ali meni je cijela prostorija bila
zamrznuta, a svijet oko mene tih.
Moja cura, koja mi je bila i najbolja prijateljica, bila je
kćer pokeraške legende koji je bio idol moje braće, oca, čak
i djeda.
Abbyn glas me vratio u sadašnjost. „Rekla sam vam da
možda ne bih trebala igrati.“
„Da si spomenula da ti je Mick otac, mislim da bismo te
puno ozbiljnije shvatili“, rekao je Thomas.
Pogledala me ispod trepavica, čekujući reakciju.
„Ti si Sretna Trinaestica?“ upitao sam zbunjeno.
Trenton je ustao i uperio prst u nju. „Sretna Trinaestica
je u našoj kući! Čovječe, nema šanse! Ne mogu jebeno vje-
rovati!“
„To je bio nadimak koji su mi dali novinari. Priča nije bila
baš takva“, izmotavala se.
Čak i usred bučnog nereda moje braće, mislio sam jedino
o tome kako je jebeno seksi što je cura u koju sam zaljubljen
gotovo slavna. Štoviše, bila je slavna po nečemu jako opa-
kom.
„Društvo, žao mi je, ali moram odvesti Abby kući“,
rekao sam.
Jim je pogledao Abby ispod naočala. „Zašto kažeš da
priča nije bila baš takva?“
„Pa, nisam svojem ocu odnijela sreću. Mislim, to je sulu-
do.“ Nasmijala se, nervozno motajući kosu oko prsta.
Thomas je odmahnuo glavom. „Nisi u pravu. Pa, Mick
je dao taj intervju. Rekao je da je u ponoć, na tvoj trinaesti
rođendan, njegova sreća nestala.“
 „A da si je ti dobila“, dodao sam.
 „Tebe su odgojili mafijaši!“ dodao je Trent, uzbuđeno se
smješkajući.
 „Ma, ne... “, nasmijala se. „Nisu me oni odgajali. Samo
su, ovaj, bili često prisutni...“
 „To je stvarno bilo strašno. Način na koji je Mick pričao
o tebi pred novinarima i kako te blatio. Zaboga, bila si samo
dijete“, rekao je tata, odmahujući glavom.
„Ako ništa drugo, ovo je bila početnička sreća“, branila
se Abby.
Po njezinom izrazu lica moglo bi se reći da je bila na gra-
nici da se skameni od straha zbog tolike pažnje.
„Učila si poker od Micka Abernathyja“, rekao je tata,
odmahujući glavom u čudu. „Igrala si protiv profesionala-
ca sa samo trinaest godina, za Boga miloga.“ Pogledao je u
mene i nasmiješio se. „Nemoj se kladiti protiv nje, sine. Ona
ne gubi.“
U mislima sam se odmah vratio na onu borbu, kad se
Abby kladila protiv mene, iako je znala da će izgubiti i
morati živjeti sa mnom idućih mjesec dana. Cijelo to vrije-
me mislio sam da joj nije stalo do mene, a sad sam shvatio
da to možda i nije bilo točno.
„Ovaj...moramo ići, tata. Bok, dečki.“
Jurio sam kroz ulice, provlačeći se kroz promet.
Što se igla na brzinometru brže penjala, to su me Abbyna
bedra jače stiskala, zbog čega sam želio što prije doći u stan.
Nije rekla ni riječ kada sam parkirao Harleya i poveo je
gore, a nije govorila ni kad sam joj pomogao skinuti jaknu.
Pustila je kosu, a ja sam je zadivljeno gledao. Bilo je kao da
je odjednom postala druga osoba, i nisam mogao dočekati
da je primim u svoje ruke.
„Znam da se ljutiš“, rekla je, gledajući u pod. „Žao mi je
što ti ranije nisam rekla, ali to nije baš nešto o čemu volim
pričati.“
Njezine su me riječi zatekle. „Da se ljutim na tebe? Toliko
sam napaljen da ne mogu ni gledati kako treba. Upravo si
opljačkala one kretene od moje braće, i ne trepnuvši. A onda
si još stekla status legende kod mojeg oca. A sad znam da si
namjerno izgubila onu okladu prije moje borbe.“
„Ne bih baš tako rekla...“
 „Ma, daj. Jesi li mislila da ćeš je dobiti?“
 „Pa... I ne baš“, rekla je, skidajući cipele.
Jedva sam se svladavao da ostanem ozbiljan. „Znači,
htjela si biti sa mnom. Mislim da sam se upravo ponovo
zaljubio u tebe.“
Abby je ubacila cipele u ormar. „Kako to da nisi bijesan?“
Uzdahnuo sam. Možda bih i trebao biti srdit. Ali... Jed-
nostavno nisam.
„To je prilično velika stvar, Golubice. Trebala si mi reći.
Ali, sad razumijem zašto nisi. Došla si ovamo kako bi pobje-
gla od svega toga. Kao da se nebo otvorilo. Sad sve ima
smisla.“
„Dobro. To je za mene olakšanje.“
„Sretna Trinaestica...“, ponavljao sam, zgrabio je za rub
majice i prevukao joj je preko glave.
„Nemoj me tako zvati, Travis. Ne volim to.“
„Ti si jebeno slavna, Golubice!“ Otkopčao sam joj trape-
rice i skinuo ih do članaka, a zatim joj pomogao da izađe iz
njih.

„Otac me mrzio nakon toga. Još uvijek me krivi za sve
svoje probleme.“
Skinuo sam svoju majicu i zagrlio je, nestrpljiv osjetiti
njezinu kožu na svojoj. „Ne mogu vjerovati da ispred mene
stoji kći Micka Abernathyja. I da sam s njom cijelo vrijeme,
a da o tome nemam pojma.“

Odgurnula me.
„Ja nisam kćerka Micka Abernathyja, Travis! To sam
ostavila iza sebe. Ja sam Abby. Samo Abby“, rekla je i otišla
do ormara. Skinula je majicu s vješalice i navukla je preko
glave.
„Oprosti, malo sam zatečen.“
„To sam samo ja!“ Stavila je dlan na grudi, a glas joj je
zvučao očajno.
„Da, ali...“
„Ali, ništa. Način na koji me gledaš. Upravo to je razlog
zašto ti nisam rekla.“ Zatvorila je oči. „Ne želim više tako
živjeti, Trav. Čak ni s tobom.“
„Hej! Smiri se, Golubice. Nemojmo pretjerivati.“ Privu-
kao sam je u zagrljaj, odjednom zabrinut za to kamo bi nas
mogao odvesti ovaj razgovor. „Nije me briga što si bila, niti
što više nisi. Želim samo tebe.“
„Vidiš. Onda imamo nešto zajedničko.“
Nježno sam je povukao na krevet, a onda se priljubio uz
nju, udišući blagi miris cigarete pomiješan s njezinim šam-
ponom. „Ti i ja protiv cijelog svijeta, Golubice.“
Sklupčala se pored mene, očito zadovoljna mojim riječi-
ma. Kad se opustila na mojim grudima, uzdahnula je.
 „Što ne valja?“ upitao sam.
 „Ne želim da to itko sazna, Trav. Nisam željela ni da ti
znaš.“
„Volim te, Abby. Neću to više spominjati, u redu? Tvoja
je tajna sigurna sa mnom“, rekao sam i nježno je poljubio u
sljepoočnicu.
Naslonila se licem na moje grudi i još sam je jače privi-
nuo k sebi. Događaji te večeri činili su mi se kao san. Prvi
sam put doveo djevojku svojima i pokazalo se da je, ne
samo kći slavnog igrača pokera, nego da bismo s njom za
kartaškim stolom svi zajedno mogli završiti na prosjačkom
štapu. S obzirom na to da sam ja bio obiteljski otpadnik,
imao sam osjećaj da sam ovime pridobio malo poštovanja
starije braće. A sve to zbog Abby.
Ležao sam budan i nisam mogao zaustaviti misli.
Abbyno se disanje ujednačilo još prije pola sata.
Odjednom mi se oglasio mobitel, zvukom koji je značio
da mi je stigla poruka. Otvorio sam ga i odmah se namrštio.
Poruku je poslao Jason Brazil.
Čovječe. Parker sere uokolo.
Vrlo pažljivo, izvukao sam ruku ispod Abbyne glave,
kako bih objema rukama natipkao odgovor.
Kaže tko?
Kažem ja, sjedi ovdje pored mene.
O, da? Što govori?
O Golubici. Jesi siguran da želiš znati?
Ne budi seronja.
Kaže da ga i dalje zove.
Nema šanse.
Rekao je da je ranije čekao samo da ti zajebeš i da ona sada čeka
priliku da te šutne.
Ma nemoj?
Upravo je rekao da mu se nekidan povjerila da je stvarno
nesretna, jer si ti prilično lud pa ne zna kako će to izvesti.
Da ona ne leži ovdje pored mene, došao bih i razbio ga.
Nije vrijedan toga. Svi znamo da sere.
I dalje mi ide na živce.
Znam. Ne brini za njega. Tvoja je cura pored tebe.
Da Abby nije ležala pored mene, skočio bih na motor i
otišao ravno u bratstvo i razvalio ga od batina. Možda bih
mu razlupao i Porsche.
Trebalo je pola sata da bijes popusti. Abby se nije ni
pomaknula. Onaj tihi zvuk koji je ispuštala kroz nos dok je
spavala, pomogao mi je umiriti srce i ubrzo sam je ponovo
uzeo u naručje i opustio se.
Abby nije zvala Parkera. Da je nesretna, to bi mi rekla.
Duboko sam udahnuo, promatrajući kako obrisi stabala
ispred zgrade plešu po zidovima.
„Ma, nije valjda“, rekao je Shepley i zastao usred koraka.
Cure su otišle kupiti haljine za zabavu i ostavile nas
same u stanu, pa sam nagovorio Shepleya da nas odveze u
lokalnu trgovinu s pokućstvom.
„Itekako.“ Pokazao sam Shepleyu mobitel. „Brazil mi je
sinoć slao poruke i javljao što se događa.“
Shepley je uzdahnuo i odmahnuo glavom. „Morao je
znati da ćeš saznati. Mislim... kako ne bi? Pa, frajeri tračaju
više od cura.“
Zastao sam kod kauča koji mi je privukao pozornost.
„Kladim se da je zato i govorio. Htio je da dođe do mene.“
Shepley je kimnuo. „Budimo iskreni. Stari Travis bi
poludio od izljeva ljubomore i otjerao je ravno u Parkerovo
naručje.“
„Smeće“, rekao sam dok se trgovac približavao.
„Dobro jutro, gospodo. Mogu li vam kako pomoći?“
Shepley se bacio na kauč, a onda nekoliko puta odskočio
pa kimnuo. „Ovaj je dobar.“
„Da, uzet ćemo ga“ rekao sam.
„Uzet ćete ga?“ pitao je prodavač, pomalo začuđen.
„Da“, rekao sam, iznenađen njegovim čuđenjem. „Imate
dostavu?“
„Da, gospodine. Želite li znati cijenu?“
„Piše ovdje, zar ne?“255
„Da.“
 „Dakle, uzimam ga. Gdje trebam platiti?“
„Ovamo, gospodine.“
 Prodavač me bezuspješno pokušavao nagovoriti na kup-
nju još nekih komada namještaja, ali toga dana planirao sam
kupiti još neke stvari pa sam odbio.
Shepley im je zapisao našu adresu, a prodavač mi je
zahvalio što sam bio najjednostavniji kupac godine.
„Gdje ćemo sad?“ pitao je Shep, pokušavajući držati
korak sa mnom dok smo išli prema autu.
„Kod Calvina.“
„Napravit ćeš novu tetovažu?“
 „Da.“

 Oprezno me pogledao. „Što radiš, Trav?“
 „Ono što sam uvijek govorio da ću napraviti kad upo-
znam pravu djevojku.“
Shepley je stao ispred suvozačkih vrata. „Nisam siguran
da je to dobra ideja. Zar ne misliš da bi prvo trebao popričati
s Abby o tome? Znaš, tako da ne poludi.“
Namrštio sam se. „Mogla bi me odgovoriti.“
„Bolje da ona kaže ne, nego da to napraviš, a onda ona
pobjegne iz stana jer si je prestrašio. Zašto ne pustiš da
prođe malo vremena?“
Spustio sam mu ruke na ramena: „To uopće nije moj stil.“
Zatim sam ga maknuo u stranu.
Shepley je napravio krug oko auta pa sjeo na vozačko
mjesto. „I dalje službeno smatram da je to loša ideja.“
„Shvatio sam.“
„Kuda ćemo poslije tetoviranja?“
„Kod Steinera.“
„U draguljarnicu?“
„Aha.“
„Zašto, Travis?“ pitao je Shepley, sad već osjetno ozbilj-
nim tonom.
„Vidjet ćeš.“Odmahnuo je glavom. „Pokušavaš je otjerati?“
„Dogodit će se, i samo ga želim imati. Za pravi trenutak.“
„Pravi trenutak neće doći tako skoro. Ja sam toliko
zaljubljen u Americu da me to nekad izluđuje, ali još nismo

dovoljno zreli za ta sranja, Travis. Uostalom... Što ako kaže
ne?“
Zaškrgutao sam zubima na samu pomisao. „Neću je
pitati dok ne budem siguran da je spremna.“
Shepley je iskrivio usta. „Baš kad pomislim da ne možeš
biti luđi, ti napraviš nešto što me podsjeti da si luđi od naj-
luđeg.“
„Čekaj, moraš vidjeti koji ću joj kamen kupiti.“
Shepley je iskrenuo vrat prema meni. „Već si bio tu, zar
ne?“

Nasmijao sam se.

 

Ovaj, i još mnogo drugih zanimljivih besteselera potražite u Fokusu!

Komentare možete pogledati na ovom linku.
 
Komentare možete pogledati na ovom linku.