Od čega se radi smrznuti pomfrit i ima li tu uopće krumpira? Evo istine

HRSKAV, slan, savršeno zlatan - pomfrit je jedno od onih jela koje vole svi, bez obzira na dob, kontinent ili kulinarske preferencije. Jede se uz sve: burgere, ribu, pečeno meso, pohano meso, a nerijetko i sam, kao glavno jelo (često ga povezujemo uz more ili bazene). No koliko zapravo znamo o ovom naizgled jednostavnom jelu?

I koliko je “pravi” pomfrit danas uopće sličan onome što se nekad rezalo ručno, pa pržilo u tavi?

Je li to stvarno krumpir? Pa, djelomično

Pomfrit bi, u teoriji, trebao biti jednostavno jelo: krumpir, ulje i sol. No moderni industrijski pomfrit često je nešto sasvim drugo. Većina smrznutih varijanti koje nalazimo u trgovinama prolazi kroz nekoliko koraka prerade: kuhanje, blanširanje, sušenje, prženje - pa tek onda zamrzavanje. Mnoge verzije sadrže i dodatke poput škroba, dekstroze (šećera), pa čak i stabilizatora i sredstava protiv zgrudnjavanja.

Neki oblici pomfrita, osobito tzv. “oblikovani” (poput savršeno ravnih štapića ili krumpirića u oblicima), zapravo uopće nisu rezani iz cijelog krumpira, već su napravljeni od krumpirovog pirea koji se preša, oblikuje i potom reže. Ukratko - da, ima krumpira, ali nije to baš onaj domaći koji se guli pa reže u oblike.

Koliko je zapravo nezdrav? 

Pomfrit je, bez sumnje, jedna od najnezdravijih namirnica koje redovito jedemo, i to iz nekoliko razloga:

• Prži se u dubokom ulju, najčešće biljnim uljima koja na visokim temperaturama razvijaju transmasne kiseline, povezane s bolestima srca.
• Bogat je jednostavnim ugljikohidratima - brzo podiže šećer u krvi, a zatim ostavlja osjećaj umora i gladi.
• Često je jako slan, što dodatno opterećuje organizam, osobito kod ljudi s visokim tlakom.
• Kad se podgrijava ili prži više puta, mogu nastati i spojevi poput akrilamida, koji se povezuju s povećanim rizikom od raka (barem prema nekim istraživanjima).

Pomfrit je ultimativni primjer hrane koja nije dobra za nas - ali je previše dobra da bismo je se odrekli. Ipak, možda je ipak bolje odabrati onaj domaći, kućni, za koji će vam trebati malo više vremena. Ali osim što ćete znati što jedete, uživat ćete i u domaćem okusu (pravih) krumpirića.